Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije protiv rešenja o troškovima postupka

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Gordane Komnenić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kragujevca, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo, radi naknade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 6129/23 od 10.05.2024. godine, u sednici veća održanoj 12.09.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 6129/23 od 10.05.2024. godnie, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 6129/23 od 10.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P 8246/22 od 30.01.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 80.625,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 6129/23 od 10.05.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepenog rešenja.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, revizijom tužioca se osporava odluka o troškovima postupka, čiji se obračun vrši u svakoj parnici pojedinačno i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Pored toga, nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse povodom odluke suda o troškovima postupka, imajući u vidu da sudovi o troškovima postupka odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku kojim je regulisanje odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda regulišu odredbe člana 420. ZPP. Navedenom odredbom propisano je, da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1. ovog člana), dok je u stavu 6. navedenog člana propisano, da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju, koje ne čini glavno potraživanje, to je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković