Nedozvoljenost revizije u sporu o utvrđenju svojine ispod merodavnog cenzusa

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. Naime, pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je vlasnik predmetnog stana, s obzirom da su nižestepeni sudovi utvrdili da tužilac predmetni stan koristi od 1984. godine, da je predmetni stan dodeljen tužiocu na korišćenje u svrhu stanovanja i da je u vezi predmetnog stana tužilac 05.10.1993. godine zaključio ugovor o otkupu stana iz društvene svojine, ali da nije mogao da se upiše kao vlasnik predmetnog stana, jer stan nije bio etažiran, kao i da je u međuvremenu došlo do prenumeracije parcele i zgrade u kojoj se nalazi predmetni stan. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijom se osporava ocena izvedenih dokaza, na koji način se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za posebnu reviziju.

Sa napred navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke primenom člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.07.2021. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 400.000,00 dinara.

S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, sa kojih razloga je Vrhovni sud na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković