Rešenje o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni sud ne dozvoljava odlučivanje o posebnoj reviziji i odbacuje reviziju kao nedozvoljenu. Nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju, a redovna revizija nije dozvoljena jer se radi o sporu male vrednosti, gde je vrednost ispod 3.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18275/2024
18.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 12/2023 od 23.02.2023. godine, u sednici održanoj 18.09.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 12/2023 od 23.02.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 12/2023 od 23.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 450/2021 od 14.09.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je tužena obavezana da joj na ime naknade materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom isplati na ime priznatog novčanog potraživanja po rešenju Trgovinskog suda u Beogradu St 16/02 iznos od 2.950,0071 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.11.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da sud tuženog obaveže da joj na dosuđeni iznos od 2.950,71 dinar isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 03.01.2002. godine, zaključno sa 04.11.22021. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Viši sud u Beogradu je, presudom Gžrr1 12/2023 od 23.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 450/2021 od 14.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada imovinske štete tužilji izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku zbog delimičnog neispunjenja potraživanja zaposlene iz radnog odnosa, kao bivšeg radnika ''Beogradska banka'' a.d. Beograd, u stečaju, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je stečajni dužnik sa većinskim državnim kapitalom i da je pravnosnažnim rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 4328/21 od 30.08.2021. godine, utvrđeno da je predlagaču (tužilji) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod posl.br. St 58/10. Pobijana odluka ne odstupa od Zaključka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine, o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka u ovom slučaju. Navodi revizije revidenta o pogrešnoj primeni pravila o teretu dokazivanja su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da tim navodima revident ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 468. stav 1. i člana 479. stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade imovinske štete tužilja je podnela 05.11.2021. godine a vrednost predmeta spora 2.950,71 dinar.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković