Nedozvoljenost revizije zbog vrednosti spora u parnici radi sticanja bez osnova
Kratak pregled
Sud je odbacio reviziju tuženog kao nedozvoljenu jer vrednost predmeta spora od 18.000 evra ne prelazi zakonski prag od 40.000 evra. Takođe, ocenjeno je da nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju jer je odluka u skladu sa postojećom praksom.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18653/2024
28.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca Privrednog društva „Flory“ DOO sa sedištem u Beogradu – Zemun, čiji je punomoćnik Ivana Mitrović Šumkarac, advokat iz ..., protiv tuženih AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragana Dinić Jotić, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Željko Pecinjački, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1785/24 od 03.04.2024. godine, na sednici veća održanoj 28.01.2026. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1785/24 od 03.04.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1785/24 od 03.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 570/18 od 23.12.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi VV da tužiocu isplati iznos od 18.000,00 evra sa kamatom koju propisuje Centralna Evropska banka na godišnjem nivou počev od 19.09.2013. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi AA i BB, oboje iz ..., obavežu da tužiocu solidarno sa tuženim VV iz ... isplate iznos od 18.000 evra sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka na godišnjem nivou počev od 19.09.2013. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi VV da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 421.690,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženima AA i BB na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 170.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom petim izreke, usvojen je delimično predlog tužioca za određivanje privremene mere, pa je tuženom VV zabranjeno svako raspolaganje, otuđenje i opterećenje porodične stambene zgrade u ulici ... u Beogradu, na katastarskoj parceli .. KO Novi Beograd, a sve uz upis zabrane u javnu knjigu RGZ SKN Novi Beograd, koja privremena mera ima trajati do pravnosnažnog okončanja ovog postupka. Stavom šestim izreke, odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere kojim je tražio da se tuženima, zabrani svako raspolaganje, otuđenje i opterećenje prava korišćenja udela od 38/148 idealnih delova gradskog građevinskog zemljišta - kat parcela .. KO Novi Beograd, ukupne površine 1480 m2, a sve uz upis zabrane u javnu knjigu RGZ SKN Novi Beograd.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1785/24 od 03.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog VV i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev trećetuženog, za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi VV je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i nepoštovanja ustavnog načela jednakosti.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je sticanje bez osnova, a obrazloženje pobijane presude za odluku o usvajanju tužbenog zahteva u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima pa nije ispunjem zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse, jer je odlučeno saglasno praksi revizijskog suda, dok pitanje ništavosti predugovora po kome je tužulac tuženom isplatio utuženi iznos predstavlja činjenično stanje svakog konkretnog slučaja. Tuženi u reviziji ne ukazuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o njegovoj posebnoj reviziji, već ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka i kroz pogrešnu primenu materijalnog prava ustvari ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a to nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne odluke u kojima su sudovi drugačije odlučivali u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, zbog čega nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP. Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Tužbu radi sticanja bez osnova tužilac je podneo 19.09.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 18.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Stajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 12500/2025: Odbacivanje posebne i redovne revizije u sporu radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja
- Rev 15209/2024: Odluka Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu o ništavosti ugovornih odredaba
- Rev 22611/2023: Odbacivanje posebne i redovne revizije zbog neispunjenosti uslova dozvoljenosti
- Rev 24130/2023: Rešenje o neprihvatanju i odbacivanju revizije u sporu zbog duga
- Rev 20867/2023: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti zbog sticanja bez osnova
- Rev 6506/2025: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u imovinskom sporu
- Rev2 1159/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije zbog vrednosti spora