Nedozvoljenost revizije izjavljene protiv odluke o troškovima parničnog postupka

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 1171/24 od 07.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1138/23 od 13.12.2023. godine u stavu prvom i usvajajućem delu stava trećeg izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u drugostepenoj presudi, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog zahtevajući naknadu troškova za sastav tog odgovora.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske praske. Bitna povreda odredaba parničnog postupka nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom Zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Imajući u vidu da tuženi revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke koja se odnosi na sporedno traženje nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilji nisu priznati troškovi za sastav odgovora na reviziju, jer joj nisu bili potrebni, na osnovu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa je Vrhovni sud odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. istog Zakona.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković