Rešenje o nedozvoljenosti revizije u postupku određivanja naknade za eksproprijaciju

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predlagač je dao odgovor na reviziju i predložio da se ista odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana, a protivnik predlagača obaveže na naknadu troškova postupka po tom pravnom leku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnim rešenjem utvrđena je novčana naknada za eksproprisano zemljište i za biljne kulture na zemljištu i obavezan je protivnik predlagača da isplati predlagaču naknadu za preuzeto građevinsko zemljište i biljne kulture, utvrđenu na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka. Predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije u katastru vodilo kao poljoprivredno, postalo je građevinsko zemljište stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene državnog puta, kao planskog dokumenta.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kada je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (članovi 83. stav 2. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji). Zbog toga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U skladu sa navedenim Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu čl. 27. stav 2. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, „Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/2014, 6/2015, 106/2015, 14/2022), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak određivanja naknade za ekspropisane nepokretnosti pred sudom započet je 19.10.2021. godine. Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažnog rešenja 553.842,80 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja predloga, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stava 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev predlagača za njihovu naknadu odbijen i na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković