Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tuženog na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku. Naime, predmet tražene sudske zaštite je ispunjenje obaveze tuženog prema tužiocu u skladu sa ugovorom o delu kojim se tuženi obavezao da tužiocu ugradi elemente stolarije sa flot staklom punjenim argonom. O ovom zahtevu tužioca odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Navodima revizije tuženog zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljen na osnovu 407. stav 2. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Stavom 3. istog člana, propisano je da kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 1.). Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi činidbe podneta je 14.09.2016. godine, a konačno precizirana podneskom od 28.04.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 54.500,00 dinara.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tuženog nedozvoljena, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina , s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković