Nedozvoljenost posebne revizije u sporu za naknadu štete na vozilu

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu materijalne štete nastale u saobraćajnoj nezgodi na vozilu tužioca krivicom osiguranika tuženog.

Pobijana odluka je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u revizijskom postupku ne može osporavati i u skladu sa zaključkom Vrhovnog kasacionog suda verifikovanom na sednici Građanskog odeljenja održanoj 03.03.2015. godine, prema kome oštećeni po tužbi radi naknade štete protiv osiguravača ima pravo na naknadu materijalne štete na vozilu kada je popunjen i potpisan evropski izveštaj bez obzira što nije izvršen uviđaj od strane saobraćajne policije, u punom iznosu (preko 500 evra).

Navodima revizije se ne ukazuje na sporna materijalnopravna pitanja zbog kojih se posebna revizija može izjaviti, već se ukazuje na činjenična i procesna pitanja konkretnog spora, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu navedeno, kao i da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja u svakom konkretnom slučaju činjenica relevantnih za primenu materijalnog prava, a iz navoda revizije ne proizlazi da postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud smatra da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 14.01.2019. godine, a preinačena 26.10.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 805.509,87 dinara, što je, prema srednjem kursu NBS od 117,578 dinara za 1 evro na dan preinačenja tužbe, dinarska protivvrednost 6.850,84 evra, pa je revizija tuženog nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili nužni za odlučivanje Vrhovnog suda u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković