Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni sud ne dozvoljava odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca u sporu radi naknade nematerijalne štete. Revizija se odbacuje kao nedozvoljena, jer vrednost predmeta spora od 51.000,00 dinara ne prelazi cenzus za sporove male vrednosti, u kojima revizija nije dozvoljena.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18774/2023
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz mesta ..., čiji je punomoćnik Marko Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz mesta ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1488/23 od 06.04.2023. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE, odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1488/23 od 06.04.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1488/23 od 06.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2735/2019 od 16.12.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za pretrpljenu nematerijalnu štetu isplati i to za: pretrpljeni strah iznos od 15.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.12.2022. godine do isplate, dok je za veći iznos od dosuđenog za pretrpljeni strah u iznosu od 15.000,00 dinara do traženih 50.000,00 dinara zahtev tužioca odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi naknadi troškove na ime angažovanja mehaničara u iznosu od 1.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 109.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1488/23 od 06.04.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i stavu trećem izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime naknade za pretrpljenu nematerijalnu štetu i to za pretrpljeni strah isplati iznos od 15.000,00 dinara, sa kamatom od 16.12.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 125.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tužioca na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, a imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku. Naime, pravnosnažnom presudom donetom u drugostepenom postupku preinačena je prvostepena presuda i odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha u vezi događaja od 08.08.2017. godine. O ovom zahtevu tužioca, a kod utvrđenog da je tom prilikom tužilac pretrpeo primarni strah koji je trajao koliko i sam događaj, koji je bio jakog intenziteta, a koji se zatim smanjio do straha umerenog intenziteta i da isti nije ostavio posledice, odlučeno je uz primenu materijalnog prava – člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, koji ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari.
Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 08.02.2019. godine, a vresnost predmeta spora je 51.000,00 dinara.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 832/2024: Neprihvatanje posebne revizije i odbacivanje redovne revizije u sporu male vrednosti
- Rev 6078/2023: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete
- Rev 17535/2023: Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete
- Rev 5007/2023: Naknada nematerijalne štete zbog intervencije MUP-a u sporu male vrednosti
- Rev 994/2022: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti
- Rev 1546/2025: Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti za nematerijalnu štetu
- Rev 11779/2023: Revizija odbačena kao nedozvoljena u sporu za naknadu štete zbog ujeda pasa