Regresna odgovornost zaposlenog zbog napuštanja mesta saobraćajne nezgode

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju shodno članu 374. stav 1. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 407. stav 1. tačka 3. ZPP, ukazujući na bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda nije zahvaćena ni bitnim povredama odredbama parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koje se revizijom ukazuje paušalno, bez konkretizacije navodno postojećih povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, po prestanku ugovora o radu broj .. od 17.03.2008. godine. Zaključenjem ugovora o radu broj ... od 01.07.2008. godine tuženi je kod tužioca zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu ... . Dana 26.09.2008. godine oko 9,30 časova na raskrsnici ulica ... i ... u ..., krećući se unazad kombijem registarske oznake ..., u svojini tužioca, tuženi je oborio pešaka BB i naneo mu lake telesne povrede u vidu nagnječenja leve polovine grudnog koša i oguljotine obe šake. Tuženi je napustio lice mesta. U vreme nezgode tužilac je od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima upotrebom navedenog motornog vozila bio osiguran kod DDOR Novi Sad ado iz Novog Sada po polisi broj ... važećoj od 20.12.2007. godine do 20.12.2008. godine. Po zahtevu tuženog, radni odnos kod tužioca istom je prestao rešenjem broj ... od 09.01.2009. godine.

Postupajući po pravosnažnoj presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P 3027/10 od 07.07.2011. godine DDOR Novi Sad ado je oštećenom BB na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova i straha isplatio po 90.000,00 dinara i naknadio mu troškove parničnog postupka u visini od 126.000,00 dinara, koje iznose je regresnom tužbom od tužioca naplatio po presudi Privrednog suda u Beogradu P 2275/14 od 02.06.2016. godine, preinačenom presudom Privrednog apelacionog suda Pz 6768/16 od 18.10.2018. godine. Kako je u toj parnici tužba podneta i protiv tuženog, kao solidarnog obveznika, povučena zbog nemogućnosti njenog uručenja na adresi njegovog prijavljenog prebivališta, tužilac je DDOR-u Novi Sad ado isplatio ukupan iznos od 276.870,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.08.2011. godine do 25.03.2014. godine i naknadio mu troškove postupka u iznosu od 199.744,00 dinara, te isplatio drugostepene troškove u iznosu od 11.000,00 dinara. Svoju obavezu prema osiguravaču tužilac je izmirio dana 28.08.2019. godine. Tužba tužioca, kao poslodavca, protiv tuženog, kao bivšeg zaposlenog, podneta je dana 25.12.2019. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvotepeni sud je primenom člana 171. stav 3. ZPP ocenio da je tužba blagovremeno podneta u roku od šest meseci od isplate regresnog potraživanja osiguravača, te je primenom člana 170, 171. stav 1, 208. stav 1. i 939. stav 1. ZOO u vezi sa članom 163. stav 7. Zakona o radu tuženog obavezao da tužiocu isplati ukupan iznos kojim je isti obeštetio DDOR Novi Sad ado. U obrazloženju je naveo da je napuštanjem mesta nezgode bez obavljenog uviđaja policije tuženi tužioca kao lice osigurano od odgovornosti za štetu prouzrokovanu trećim licima upotrebnom motornog vozila registarske oznake ..., lišio mogućnosti da po važećoj polisi osiguravač DOOR Novi Sad oštećenom BB naknadi nastalu nematerijalnu štetu bez mogućnosti da se od tužioca naknadno regresira. Kako je takvim postupanjem tuženog, kao zaposlenog tužilac, kao poslodavac i vlasnik vozila lišen prava iz osiguranja, tuženi koji je kritičnom prilikom postupao sa krajnjom nepažnjom, obavezan je da tužiocu u celosti namiri iznos koji je on isplatio DDOR-u Novi Sad ado.

Postupajući po žalbi tuženog drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev kao neosnovan odbio nalazeći da je od strane nižestepenog suda materijalno pravo pogrešno primenjeno. Taj sud je stanovišta da shodno članu 163. stav 7. Zakona o radu poslodavac ima pravo na naknadu štete od zaposlenog koja je nastala na radu ili u vezi sa radom, samo ako ju je zaposleni učinio namerno ili krajnjom nepažnjom, pa kako shodno članu 228. u vezi sa članom 231. ZPP tužilac postojanje namere ili krajnje nepažnje nije dokazao, tuženi nije dužan da mu isplati traženi iznos.

Po oceni Vrhovnog suda, na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.

Članom 171. stav 1. u vezi sa članom 170. stav 1. ZOO propisano je da preduzeće i drugi poslodavac odgovara za štetu koju na radu ili u vezi sa radom zaposleni prouzrokuje trećem licu, koje shodno članu 170. stav 2. ZOO ima pravo da obeštećenje zahteva i neposredno od zaposlenog, ako je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Napuštanjem mesta nezgode nakon obaranja pešaka BB tuženi je tužioca lišio prava iz osiguranja, iz kog razloga je u postupku po regresnoj tužbi tužilac po pravosnažnoj presudi svog osigurača DDOR Novi Sad ado bio obavezan da u celosti obešteti u visini naknade štete koju je shodno članu 939. stav 1. ZOO osiguravač isplatio oštećenom licu, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima parničnog postupka.

Nezavisno od postojanja solidarne odgovornosti vlasnika vozila i neposrednog štetenika, tuženi je dužan da tužiocu isplaćeno regresno potraživanje u celosti izmiri, imajući u vidu da se po stanovištu Vrhovnog suda revizijom tužioca osnovano ukazuje da se napuštanjem mesta nezgode pre obavljenog uviđaja od strane policije može upodobiti krajnjoj nepažnji tuženog.

Na dosuđeni iznos glavnog potraživanja tužiocu je shodno članu 277. stav 1. ZOO zakonska zatezna kamata pravilno dosuđena od 28.08.2019. godine, kog datuma je on DDOR Novi Sad ado isplatio celokupni traženi iznos po navedenoj pravosnažnoj presudi.

Primenom člana 165. stav 2., 153. stav 1, 154. stav 1. i 163. stav 2. ZPP tužiocu su dosuđeni troškovi revizijskog postupka u visini naknade advokata za sastav vanrednog pravnog leka.

Iz izloženih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić