Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti zbog nedovoljnog cenzusa
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacio je kao nedozvoljenu reviziju tužioca izjavljenu protiv pravnosnažne presude u sporu za naknadu štete. Vrednost pobijanog dela presude nije prelazila zakonom propisani cenzus od 40.000 evra, što reviziju čini nedozvoljenom.
Preuzmite dokument u PDF formatuTekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1893/2020
13.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3964/18 od 21.02.2019. godine, u sednici održanoj 13.07.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3964/18 od 21.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22971/16 od 01.11.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih starosnih penzija za period od 01.12.2004. godine do 24.01.2017. godine plati pojedinačne iznose bliže određene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog mesečnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih starosnih penzija za period od 01.03.1999. godine do 30.11.2014. godine i za period od 10.07.2009. godine do 24.01.2017. godine plati pojedinačne mesečne iznose bliže određene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 247.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3964/18 od 21.02.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22971/16 od 01.11.2017. godine u stavovima prvom, drugom i delu stava četvrtog izreke, u odnosu na troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u preostalom delu stava četvrtog izreke prvostepene presude u pogledu kamate, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos troškova postupka od 247.250,00 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu od dana donoošenja presude 01.11.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 43/2019 od 06.11.2019. godine, nije predloženo Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude tog suda Gž 3964/2018 od 21.02.2019. godine.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), na čiju primenu upućuje član 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 17.01.2008. godine sa zahtevom za naknadu štete zbog neisplaćene penzije u iznosu od 440.000,00 dinara. Podneskom od 31.01.2017. godine, tužba je preinačena povećanjem zahteva za isplatu na ime naknade štete, te kako je tužbeni zahtev delimično usvojen pobijani deo pravnosnažne presude je 2.493.850,00 dinara, što je 20.119,80 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (1 evro = 123,95 dinara).
Zakon o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine, reguliše odlučivanje o reviziji protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine, nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka, samo u pogledu vrednosnog cenzusa za dozvoljenost revizije koji je propisan članom 23. stav 3. ovog zakona.
Član 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, propisuje da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, to revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 404. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev 5121/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu o naknadi štete
- Rev 5528/2018: Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za naknadu štete
- Rev 4099/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije i odbacivanju revizije
- Rev 3304/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju posebne revizije u sporu
- Rev 5272/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije u sporu za naknadu štete
- Rev 344/2019: Nedozvoljenost posebne revizije u sporu o isplati neisplaćenih penzija
- Rev 2995/2020: VKS: zastarelost potraživanja naknade štete na ime neisplaćenih penzija