Odbijanje opoziva ugovora o poklonu zbog navodnog osiromašenja poklonodavca

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sa prebivalištem u ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Srđan Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Miloš Todorović, advokat iz ..., radi opoziva - raskida ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2102/2024 od 21.05.2024. godine, u sednici održanoj 03.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2102/2024 od 21.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2285/23 od 19.02.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je opozvan – raskinut Ugovor o poklonu nepokretnosti k.p. br. ... k.o. ..., po kulturi njiva 2. klase, površine 2164 m2, upisane u l.n. br. ... k.o. ..., OPU 349-2020 od 08.05.2020. godine, zbog osiromašenja, što je tuženi dužan da prizna i trpi zemljišno-knjižni upis napred navedene nepokretnosti na ime tužioca, te uspostavu pređašnjeg zemljišno-knjižnog stanja na napred navedenoj nepokretnosti. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2102/2024 od 21.05.2024. godine stavom prvim izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 2285/23 od 19.02.2024. godine u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se opozove – raskida Ugovor o poklonu nepokretnosti k.p. br. ... k.o. ..., po kulturi njiva 2. klase, površine 2164 m2, upisane u l.n. br. ... k.o. .., OPU 349-2020 od 08.05.2020. godine, zbog osiromašenja, što je tuženi dužan da prizna i trpi zemljišno-knjižni upis napred navedene nepokretnosti na ime tužioca, te uspostavu pređašnjeg zemljišno-knjižnog stanja na napred navedenoj nepokretnosti. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tužilac da tuženom isplati troškove parničnog postupka od 517.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se neosnovano ukazuje revizijom, a koja bi mogla biti od uticaja na drugačiju odluku suda. Ukazivanje tužioca na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su braća od tetke i ujaka. Tužilac je penzioner i sa suprugom koja je domaćica živi u ... u iznajmljenom stanu. Iza smrti oca 2007. godine tužilac je nasledio predmetnu nepokretnost - k.p. br. ... upisanu u l.n. br. ... k.o. ..., po kulturi njiva 2. klase, površine 2164 m2, koja na licu mesta predstavlja kućni plac na kome se nalazi porodična stambena zgrada koju su sagradili roditelji tužioca, plevnja čiju izgradnju je finasirao tužilac i stari pomoćni objekat koji je tokom korišćenja i života u predmetnoj nepokretnosti adaptirao tuženi za svoje potrebe, uz dozvolu tužioca. Naime, tokom 2000. godine tuženi je sa svojom suprugom, u dogovoru sa tužiocem, prešao da živi u predmetnoj nepokretnosti u ... i da se stara o ocu tužioca koji je oboleo. U znak zahvalnosti što se tuženi starao o njegovom ocu, tužilac je povremeno slao određene novčane iznose, a 2011. godine je tuženom kupio i automobil. Tokom marta meseca 2020. godine, tužilac i njegova supruga su došli iz ... u ... . Dana 06.05.2020. godine, tužilac kao poklonodavac i tuženi kao poklonoprimac zaključili su Ugovor o poklonu overen od strane javnog beležnika pod OPU 349-2020 dana 08.05.2020. godine, koji je za predmet imao spornu nepokretnost. Prema izveštaju overenog prevoda sa nemačkog jezika od 01.07.2020. godine tužilac je imao mesečni iznos penzije od 1.009,11 evra, a počev od 29.07.2020. godine iznos od 1.063,12 evra. Tužilac sa suprugom živi u iznajmljenom stanu u kome je zakupninu do 31.05.2020. godine plaćao 780 evra, a od 01.06.2020. godine 980 evra. Tužilac i njegova supruga u ... ne primaju nikakve beneficije, niti socijalna davanja. Osim nepokretnosti koju je poklonio tuženom, tužilac nema drugih nepokretnosti u Srbiji.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev ocenjujući da tužilac nema dovoljno osnovnih sredstava za život i da je nakon zaključenja ugovora o poklonu došlo do osiromašenja tužioca učinjenim poklonom iz kojih razloga su ispunjeni uslovi za raskid predmetnog ugovora.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za opoziv - raskid Ugovor o poklonu i za to je dao razloge koje kao pravilne i potpune prihvata i ovaj sud, zbog čega nisu osnovani navodi u reviziji tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim propisima, pa se odredbe o opozivu tog ugovora (raskidu) nalaze u pravnim pravilima imovinskog prava. Po paragrafu 567. Srpskog građanskog zakonika, koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni list SNRJ“, broj 86/46), darodavac može opozvati poklon ako nakon učinjenog poklona tako osiromaši da ne može živeti, kao i u slučaju kada poklonoprimac pokaže veliku neblagodarnost prema poklonodavcu nanoseći štetu njegovom životu, telu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud zaključio da nije ispunjen razlog za opoziv - raskid ugovora o poklonu zbog osiromašenja. Naime, tužiočev iznos penzije kao i visina zakupnine je gotovo ista tj.sa malim odstupanjem, u vreme zaključenja Ugovora o poklonu i u vreme podnošenja tužbe. ... prilike tužioca od vremena zaključenja ugovora do podnošenja tužbe nisu izmenjene, niti je došlo do osiromašenja tužioca kao jednog od uslova za raskid ugovora, pri čemu je od momenta zaključenja ugovora do podnošenja tužbe prošlo 20 dana, a tužilac nije sudu pružio dokaze da bi se utvrdilo njegovo eventualno osiromašenje u tako kratkom vremenskom periodu koje bi uticalo na njegovu egzistenciju, odnosno da mu nedostaju nužna sredstva za život, te nema mesta primeni paragrafa 567. Srpskog građanskog zakonika.

Učinjenim poklonom jeste došlo do umanjenja imovine tužioca, što je bila i namera tužioca kao poklonodavca, odnosno da raspolaže svojom imovinom u nameri da uveća imovinu tuženog, kao poklonoprimca, a na teret svoje imovine, ali se to umanjenje imovine ne može poistovetiti sa ličnim osiromašenjem tužioca kao razlogom za opoziv Ugovora o poklonu, te stoga ne stoje navodi revizije. Osiromašenje poklonodavca je nedostatak nužnih sredstava za život. Da bi se Ugovor o poklonu raskinuo iz ovog razloga neophodno je da postoji visok nivo osiromašenja, koji dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju poklonodavca i lica koje je dužan da izdržava što ovde nije slučaj.

Kako se ostalim navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, sa kojih razloga se revizija ne može izjaviti, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu napred navedenog, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković