Presuda Vrhovnog suda o utvrđivanju udela u zajedničkoj imovini supružnika

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-drugi zakon) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz stava 1. tog člana Zakona pred drugostepenim sudom od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, isticanjem da od strane tog suda u postupku po žalbi nije sankcionisano postupanje prvostepenog suda koji je odbio izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem i suštinski nije data ocena o stvarnim žalbenim razlozima tuženog. Nasuprot takvim isticanjima, drugostepeni sud je podrobno obrazložio sa kojih razloga su neosnovani žalbeni navodi o učinjenoj bitnoj povredi postupka prvostepenog suda, koje kao pravilne prihvata i ovaj sud. Prema sadržini pobijane presude, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i primenu materijalnog prava, ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, te postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zasnovale bračnu zajednicu zaključenjem braka 11.01.1992. godine, zajedničke dece nemaju, brak je razveden 25.09.2019. godine. Tuženi iz prvog braka ima sina rođenog 1989. godine, sa kojim tužilja ima dobar odnos. Stranke su održavale redovne i bliske odnose sa sinom tuženog, vodili ga na proslave i letovanja i zajedno doprinosili njegovom izdržavanju. Tokom trajanja zajednice života i tužilja i tuženi su radili, prvih nekoliko meseci tužilja u privatnoj firmi, nadalje u pravosuđu, prvo kao saradnik i sudija Opštinskog suda u ... do 2003. godine, potom kao savetnik u ... sudu Srbije, a od 2018. godine kao sudija ... suda. Tuženi je bio zaposlen u JP „Elektroprivreda ...“ do 1993. godine, nadalje radio kao advokat, u periodu od 2010. godine do razvoda braka stranaka bio je na funkciji sudije ... suda Republike Srbije. Tužilja i tuženi su vodili zajedničko domaćinstvo, zajednički su podmirivali troškove i sticali imovinu.

Od zasnivanja bračne zajednice stranke su živele u ... u društvenom stanu od 55m² dobijenom na korišćenje od poslodavca tuženog. Taj stan je kao zajednička imovina supružnika stečen otkupom iz društvene svojine u 1993. godini za otkupnu cenu u vrednosti 600 DM. Stan je prodat 1995. godine za 50.000 DM i kupljen drugi stan u ... površine 70m² za kupoprodajnu cenu 55.000 DM, renoviran uz izdatak od 8.000 DM i prodat u oktobru 1998. godine za 70.000 DM. Stranke su nastavile da žive u ... u stanu u kom je tuženi obavljao advokatsku delatnost i koji je takođe kupljen u toku trajanja bračne zajednice stranaka, uz uzete i vraćene pozajmice u toku trajanja zajednice života. Ovaj stan je prodat u leto 1999. godine po višoj ceni od plaćene pri kupovini, odnosno prodat je za kupoprodajnu cenu koja je iznosila 45.000-50.000 DM. Dva meseca pre prodaje ovog stana, stranke su se iz ... preselile u Beograd, gde su oko godinu dana stanovali kod srodnika, zatim u iznajmljenom stanu, sve do završetka izgradnje ovde sporne kuće u koju su se uselili 01.07.2000. godine.

Predmetna kuća na adresi ... br. .. u ... izgrađena je na kp. .. . Za ovu parcelu tužilja je kao kupac zaključila kupoprodajni ugovor 24.08.1998. godine sa prodavcima kojima je isplaćena kupoprodajna cena od 37.500 DM. Gradnja kuće je otpočela u oktobru iste godine i završena u junu 2000. godine. Za potrebe gradnje angažovana su sredstva od prodaje stana u ... i sredstva od prihoda ostvarenih u zajednici stranaka. Kuća je u dva navrata renovirana u toku trajanja zajednice života stranaka. Kuća se sastoji od prizemlja i sprata, neto površine 248,37m². Na osnovu veštačenja utvrđene su građevinske vrednosti: prema izvedenim radovima sa stanjem u vreme završetka objekta u 2000. godini građevinska vrednost iznosi 189.078,25 DM, građevinska vrednost izvedenih radova u periodu od 2000-2005. godine iznosi 16.784,25 evra, građevinska vrednost izvedenih radova renoviranja u periodu od 2015-2016. godine iznosi 19.021,29 evra, a građevinska vrednost sa stanjem na dan prestanka bračne zajednice stranaka 25.09.2019. godine iznosi 132.736,47 evra. Zajednički zahtev stranaka za legalizaciju ovog objekta izgrađenog bez građevinske dozvole podnet je 28.12.2007. godine, a nakon što je za sebe ishodio upis prava na kp. .. KO ... tuženi je podneo nov zahtev za legalizaciju na svoje ime.

Vrhovni sud smatra da su nižestepeni sudovi, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno usvojili tužbeni zahtev tužilje i utvrdili njen suvlasnički udeo od ½ na nepokretnosti stečenoj u toku trajanja bračne zajednice sa tuženim.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Deobom zajedničke imovine, u smislu Porodičnog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini, shodno odredbi člana 177. istog zakona.

U smislu odredbe člana 180. stav 2. Porodičnog zakona, pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.

U konkretnom slučaju, predmetna nepokretna imovina stečena je radom u toku trajanja zajednice života u braku tužilje i tuženog i zbog toga ona predstavlja njihovu zajedničku imovinu na kojoj su udeli supružnika jednaki pošto tuženi nije dokazao veći udeo u sticanju zajedničke imovine.

Neosnovano se revizijom tuženog ističe da je nakon sprovođenja građevinskog veštačenja, veštak ekonomsko – finansijske struke mogao da utvrdi koliko je tužilja materijalno mogla, ili nije mogla, doprineti sticanju predmetne nepokretnosti, da je takvo veštačenje predloženo ali nije određeno, držeći da je ono bilo potrebno.

U konkretnom slučaju, radi se o imovini koja je zajednički stečena u toku trajanja zajednice života u braku i određivanju udela u zajedničkoj imovini prema datom doprinosu u njenom sticanju. U pitanju nije izdvajanje tekovinskog udela jednog supružnika u odnosu na posebnu imovinu drugog supružnika. O udelu tužilje od 1/2 dela na zajednički stečenoj imovini odlučeno je primenom dokazno neoborene zakonske pretpostavke o jednakim udelima, uz date činjenične i pravne razloge koji takvu odluku opredeljuju.

U toku trajanja bračne zajednice oba supružnika su radom ostvarivali prihode i doprinosili sticanju imovine. U zajednici života u braku došlo je i do ulaganja vrednosti zajednički stečene imovine u ... radi izgradnje kuće na zajednički stečenom placu. Iz utvrđenih činjenica proizlazi da je plac kupljen i kuća izgrađena iz akumulacije sredstava koja nema izvor u posebnoj imovini. Renoviranje kuće je izvedeno u istom režimu postojanja bračne i ekonomske zajednice.

Revizija nije osnovana u razlozima osporavanja pobijane presude.

U situaciji kao ovde, kada se ne dokaže visina prihoda supružnika sa pretenzijom na veći ili isključivi udeo na nepokretnosti, nema uslova da se udeo drugog supružnika odredi razmatranjem o visini njegovih prihoda prema utvrđenoj vrednosti nepokretnosti, kako je od strane tuženog predlagano. Pored toga, prihodi od zarade su samo jedan od kriterijuma kod utvrđivanja udela u zajednički stečenoj imovini tokom braka. U ovom slučaju pravilno je vrednovan doprinos tužilje u sticanju zajedničke imovine, jer rad tužilje nije ograničen samo na rad u pravosuđu, već i na porodične poslove u staranju o domaćinstvu i obezbeđenju uslova tuženom za sticanje zarade, te je doprinos tužilje sveobuhvatniji od vrednosti njenih prihoda.

S obzirom da u sprovedenom postupku nije dokazano da supružnici prihodima od rada nisu zajednički upravljali i raspolagali, da je postojao režim posebne imovine i zasebnih ušteđevina iz izvora koji ne potiče od zajedničkog rada u braku supružnika, kao ni da je poreklo novca za kupovinu placa, gradnju i renoviranje kuće iz posebne imovine i prihoda od posebne imovine jednog od supružnika, neodrživo je svako dalje osporavanje zaključaka o zajedničkom sticanju i jednakim udelima supružnika na imovini nepokretnosti. Neprihvatljivi su i navodi revidenta u odnosu na vrednovanje dokaza, jer ocenu dokaza daje prvostepeni sud, a drugostepeni sud je obrazložio zašto je datu ocenu prihvatio i neosnovanim ocenio žalbeno osporavanje. Svakim daljim osporavanjem pravilnosti datih ocena osporava se u suštini utvrđeno činjenično stanje, što u revizijskom postupku nije dozvoljeno, bez obzira što formalno taj razlog pobijanja u reviziji nije označen. Odredbom člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku izričito je propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona, što ovde nije slučaj.

Prema oceni Vrhovnog suda o osnovanosti tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari odlučeno je pravilnom primenom materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja u skladu sa odredbom člana 231. stav 3. Zakona o parničnom postupku, primenom merodavnih odredaba Porodičnog zakona.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Zahtev tužilje za naknadu troškova datog odgovora na reviziju ocenjen je neosnovanim, jer odgovor na reviziju nije nužan i ne predstavlja trošak potreban radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je o tom zahtevu odlučeno kao u stavu drugom izreke, primenom člana 165. stav 1. istog zakona.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković