Neprihvatanje posebne revizije u sporu za naknadu štete zbog neisplaćene invalidnine

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi čl. 172, 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, obavezana je tužena da tužilji naknadi štetu u visini pojedinačnih mesečnih iznosa neisplaćene invalidnine, za period od jula 2016. godine zaključno sa majem 2020. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, koja je utvrđena na osnovu ekonomsko - finansijskog veštačenja. Ovo zbog toga što je tužilji rešenjem Skupštine opštine Prizren, Sekretarijata za socijalne usluge od 05.02.1988. godine tužilji, kao i njenoj deci, priznato pravo na porodičnu invalidninu po osnovu smrti pokojnog supruga BB, mirnodopskog vojnog invalida sedme grupe sa 50% invaliditeta, koju je tužena redovno isplaćivala tužilji do marta 1999. godine. Na taj način tužena je bez pravnog osnova i opravdanog razloga, nezakonitim radom svojih organa postupila suprotno odredbama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i palih boraca („Službeni list SRJ“, br 24/98, „Službeni glasnik RS“, br. 101/2005 ... 50/2018) i povredila tužilji pravo na mirno uživanje imovine proklamovano članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju izraženog pravnog shvatanja da osnov potraživanja neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine po svojoj pravnoj prirodi nije isplata povremenog potraživanja, već naknada štete u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u kom slučaju kamata teče od dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa na osnovu člana 186, u vezi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima. Pogrešna primena materijalnog prava na koju revident ukazuje, nije od uticaja u konkretnom slučaju radi novog tumačenja prava, budući da se Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida i članova njihovih porodica ne primenjuje u konkretnom slučaju imajući u vidu utuženi period, kao i to da je pomenuti zakon u primeni od 1. januara 2021. godine. Iz navedenog razloga, po oceni Vrhovnog suda, ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti postoji potreba za novim tumačenjem prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 21.08.2019. godine, pri čemu je tužbeni zahtev preciziran u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka 17.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela je 1.367.769,96 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković