Odbacivanje revizije u sporu za izmenu novčane rente vojnom invalidu

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Marine Milanović, Vladislave Milićević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Igor Janjić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP ... Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi izmene rente, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 230/2024 od 29.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 19.06.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 230/2024 od 29.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 230/2024 od 29.05.2024. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu P 1409/22 od 06.11.2023. godine, u stavu prvom izreke, u delu odluke o naknadi materijalne štete u iznosu od 180.565,69 dinara i u delu u kome je obavezan tuženi na isplatu mesečne novčane rente u iznosu od 18.865,30 dinara počev od 01.07.2023. godine sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos ponaosob počev od 5-og u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate, i u delu u kome se konstatuje da se ovom presudom menja presuda Osnovnog suda u Nišu P 5923/13 od 25.03.2014. godine, koja se odnosi na isplatu novčane rente i u delu u kome je tužena obavezana da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 303.337,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu zakonske zatezne kamate na inos od 180.565,69 dinara, tako što je obavezana tužena da tužiocu na dosuđeni iznos od 180.565,69 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 06.11.2023. godine pa do konačne isplate, dok se tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na pojedinačne iznose počev od 05-og narednog meseca za prethodni mesec odbija, kao neosnovan.

Protiv navedene pravnosnažne presude tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da u ovom sporu ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke.

Prema razlozima nižestepenih sudova, tužilac je primalac invalidske penzije počev od 01.09.2007. godine i ranijim pravnosnažnim izvršnim presudama utvrđeno mu je pravo na rentu u mesečnom iznosu koja je utvrđena prema parametrima za utvrđenje plate aktivnog podoficira zastavnika prve klase 18. položajne grupe. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđena je razlika između rente koja pripada tužiocu i rente koja mu je isplaćena za period od 29.01.2020. godine do 01.07.2023. godine, kao i razlika između invalidske penzije koju ostvaruje i starosne penzije koja bi pripala tužiocu da nije došlo do štetnog događaja. Nižestepeni sudovi zaključuju da tužiocu pravno na rentu nije prestalo ispunjenjem zakonskih uslova za starosnu penziju, te da je tužbeni zahtev osnovan shodno članovima 190, 195. i 196. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijskim navodima se ukazuje na procesne manjkavosti prilikom donošenja prvostepene odluke, a što ne predstavlja dozvoljeni pravni osnov za izjavljivanje revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revident ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.01.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 180.565,69 dinara i 18.865,30 dinara, što za period od pet godina iznosi 1.131.918,00 dinara, a što je protivvrednost od 11.165,67 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP, to je primenom člana 413. ZPP ista odbačena kao nedozvoljena drugim stavom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković