Pravno dejstvo pobude na punovažnost ugovora o poklonu

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tražio je troškove revizijskog postupka.

Ispitujući drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema potpuno i pravilno utvrđenom činjeničnom stanju, Ugovorom o poklonu od 28.12.1983. godine pok. GG je svom sinu, sada pok. DD, poklonila udeo od 5/8 delova u porodičnoj stambenoj zgradi na kp .../... KO ..., sačinjen od prizemlja, visokog partera, sprata i potkrovlja sa pravom korišćenja parcele. U članu 2. Ugovora konstatovano je da GG na poklonjenom udelu zadržava pravo doživotnog korišćenja i dozvola poklonadavca da se poklonoprimac uknjiži kao vlasnik na predmetu ugovora. U vreme zaključenja Ugovora pok. GG imala je ... godina. Prvobitno tuženi poklonoprimac DD preminuo je 22.06.2016. godine, a za njegove naslednike u pogledu predmetne nepokretnosti oglašena su njegova deca, ovde tuženi BB i VV. Pok. GG preminula je 26.12.2016. godine, a postupak za utvrđenje ništavosti i opoziv poklona preuzeo je njen testamentalni naslednik, sin AA. Prema sadržini zapisnika o proglašenju testamenta od 05.07.2017. godine, pok. GG je sinu AA, ovde tužiocu, ostavila u nasleđe nepokretnost upisanu kao stambena zgrada broj 1, sačinjenu od prizemlja i sprata, neuknjiženog potkrovlja i suterena i pomoćnu zgradu broj 2, sve na kp .../... KO ..., dok je sina DD (poklonoprimca) isključila iz nasleđa zato što se, prema navodima ostavioca u testamentu, više puta uvredljivo i grubo odnosio prema njoj i zato što je uz prisilu i ozbiljnu pretnju po život naterao da mu pokloni svu svoju imovinu. Zakonski naslednici pok. GG, ovde tuženi BB i VV, upućeni su na parnicu radi dokazivanja nevažnosti navedenog pismenog zaveštanja pred svedocima, sačinjenog od strane pok. GG, njihove bake.

Utvrđujući međusobne odnose između poklonodavca i poklonoprimca i drugih članova porodičnog domaćinstva, nižestepeni sudovi su utvrdili da je pok. DD živeo u prizemlju porodično-stambene kuće sa porodicom, pok. GG je koristila stan na spratu, a tužilac je sa suprugom živeo na potkrovlju kuće. Tužilac i njegova supruga bili su u inostranstvu u periodu od 1993. godine do 2009. godine i to najpre u ... do 2005. godine, a potom u ... do 2009. godine, kada su se vratili u ... u porodičnu kuću. U vreme zaključenja Ugovora o poklonu u porodičnoj kući su živeli samo pok. GG i pok. DD sa porodicom, dok tužilac, njegova supruga i sestra tužioca i pok. DD, svedok ĐĐ, u to vreme nisu bili u domaćinstvu. Odnosi između tužioca i pok. DD, njegovog brata, bili su loši pa je tako jednom prilikom 1987. godine intervenisala policija budući da je DD uperio pištolj prema tužiocu. Drugom prilikom 1988. godine takođe je intervenisala policija u njihovom porodičnom domaćinstvu iz razloga što je pok. DD ubo nožem u leđa svog zeta, muža svedoka ĐĐ. Pok. GG je 1990. godine podnela tužbu za opoziv predmetnog poklona, koju je potom povukla 11.03.1993. godine. Iz iskaza svedoka, prve i druge supruge pok. DD i njegove rođene sestre, utvrđeno je da su se odnosi u velikoj meri pogoršali od kada se tužilac sa suprugom vratio u domaćinstvo 2009. godine, a naročito od podnošenja tužbe u ovom sporu. Od kada su počeli da se sude pok. DD i članovi njegove porodice nisu odlazili na sprat kod pok. GG, već su joj hranu dostavljali uz pomoć konopca preko terase, a svedok ĐĐ je dolazila dva puta nedeljno. Između pok. DD i ovde tužioca vođen je spor zbog smetanja državine jer je, prema navodima pok. DD, tužilac promenio bravu na unutrašnjim vratima, kojima se od stepeništa ulazi na sprat i na tavan. Utvrđeno je, prvensteveno iz iskaza pok. GG, da je pok. DD nakon zaključenja ugovora o poklonu nije vređao i ponižavao, da je nije maltretirao, da je mirno živela, da je vodio kod lekara kada je to bilo potrebno, da joj je dostavljana hrana konopcem od terase, ali da od njega nije imala nikakve koristi. Iz iskaza svedoka ĐĐ utvrđeno je da je tužilac taj koji je od povratka u porodičnu kuću 2009. godine vršio pritisak na majku da se poklon vrati i da se kuća podeli na tri dela, što je rezultiralo sačinjavanjem testamenta kojim je celokupna imovina ostavljena tužiocu AA, a pok. DD isključen iz nasleđa i u pogledu kog se vodi spor za utvrđenje ništavosti. Od povratka tužioca u porodično domaćinstvo između njega i tuženog BB dolazi do učestalih sukoba, pa je tako jednom prilikom GG podnela tužbu protiv unuka BB za zaštitu od nasilja u porodici. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4083/12 od 24.06.2013. godine zabranjeno je tuženom BB da dalje uznemirava tužilju, sada pok. GG, a istovremeno je zabranjeno i pok. GG da dalje uznemirava unuka BB. U obrazloženju odluke je navedeno da su zbog imovinskog spora porodični odnosi napeti i da su loši odnosi između AA i BB reprodukovani i na pok. GG.

Tužilja je svoj primarni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu zasnovala na tvrdnji da je ugovor zaključila jer je na to bila prinuđena, jer je DD navaljivao, da je tukao i pretio da će ubiti mlađeg brata, zbog čega je ona bila u strahu, te da je DD obećao da će brinuti o njoj ukoliko zaključi ugovor o poklonu.

Prvostepeni sud je utvrdio da je ništav predmetni ugovor o poklonu iz razloga što se nije ostvarila pobuda zbog koje je zaključen ugovor o poklonu, a to je da sada pok. tuženi DD obezbedi pok. GG kao poklonodavcu negu i pomoć, kao i da zaustavi njegove napade na nju. Stoga je prvostepeni sud primenom odredbe člana 52. ZOO utvrdio da je zaključeni ugovor o poklonu ništav i da je bez pravnog dejstva.

Drugostepeni sud nije prihvatio takav materijalnopravni zaključak prvostepenog suda pa je otvorio glavnu raspravu na kojoj je ponovnim saslušanjem parničnih stranaka i svedoka EE i ĐĐ utvrdio činjenično stanje na osnovu kog je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu. Drugostepeni sud nalazi da pobuda pok. GG kao poklonodavca da učinjenim poklonom stabilizuje narušen odnos u porodičnoj zajednici nije protivna moralu i nije nedopuštena pa stoga ne postoji nedopušten osnov, niti nedopuštena pobuda za zaključenje ugovora.

Vrhovni sud prihvata kao pravilno pravno stanovište drugostepenog suda o odsustvu razloga ništavosti zaključenog ugovora o poklonu.

Bitni elementi ugovora o poklonu, od čijeg postojanja zavisi i njena punovažnost, jesu namera darivanja (animus donandi) i predmet poklona. Kao i svaki ugovor, i ugovor o poklonu podleže opštim pravilima ugovornog prava i razlozima koji dovode do ništavosti. Pobude iz kojih je ugovor zaključen po pravilu ne utiču na njegovu punovažnost u smislu odredbe člana 53. stav 1. ZOO, ali kod ugovora o poklonu, zbog njegove specifičnosti, pobuda ulazi u sam osnov ugovora. Pravilno drugostepeni sud zaključuje da predmetni ugovor o poklonu nije zaključen iz nedopuštene pobude, niti pobude protivne moralu. Razlozi koje revident navodi u prilog tvrdnji da je postojala nedopuštena pobuda, odnosno nedopušten osnov ugovora, nisu osnovan da je na pok. GG vršena prinuda i pretnja da zaključi ugovor radilo bi se o mani volje zbog kojih se u skladu sa odredbom člana 60. ZOO može tražiti poništaj ugovora, za šta je protekao rok u smislu odredbe člana 117. ZOO. Ta činjenica pri tom u toku postupka nije ni utvrđena. Tužba je bila zasnovana na navodima da je pok. DD počeo da maltretira i uznemirava majku nakon zaključenja ugovora o poklonu, a saslušana u toku postupka pok. GG je izjavila da je nakon zaključenja ugovora DD nije maltretirao ni uznemiravao, da je mirno živela, da joj je davao hranu i da je vodio kod lekara kada je to bilo nužno. Stoga drugostepeni sud pravilno nalazi da se pobuda zbog koje je ugovor o poklonu zaključen, da se stabilizuje narušen odnos u porodici, jeste ostvarila. Okolnost da su se odnosi u porodici poremetili dugi niz godina nakon zaključenja ugovora o poklonu, po povratku tužioca u porodično domaćinstvo, ne može voditi zaključku da je usled toga otpao osnov ugovora o poklonu ili da se nije ostvario, kako to pravilno nalazi i drugostepeni sud. Drugostepeni sud pravilnom ocenom dokaza utvrđuje da pobuda za zaključenje ugovora o poklonu nije bila da pok. DD brine o pok. tužilji i da je izdržava. Između pok. GG i DD nije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju, niti je odredba o obavezi izdržavanja uneta u ugovor, dok nasuprot tome postoji izričita odredba da pok. GG zadržava pravo doživotnog plodouživanja na poklonjenoj nepokretnosti. Ovo svakako ne utiče na moralnu obavezu pok. DD da brine o majci, što je on i činio, ali ne predstavlja pobudu za zaključenje ugovora. Eventualna neblagodarnost poklonoprimca nakon prijema poklona nije razlog za njegovu ništavost već za opoziv poklona, s tim da se opoziv poklona može tražiti pod uslovima predviđenim paragrafom 567. Srpskog građanskog zakonika i u roku predviđenim paragrafom 937. Srpskog građanskog zakonika. To je u svakom slučaju predmet eventualnog tužbenog zahteva o kome će prvostepeni sud odlučiti u ponovnom postupku.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tužioca, ali je našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost pobijane drugostepene presude.

Kako tužilac nije uspeo u postupku po reviziji odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković