Presuda Vrhovnog kasacionog suda o simulaciji ugovora i obračunu nužnog dela

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Ristić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Radivoj Davidovac, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5529/18 od 15.01.2019. godine, u sednici održanoj 16.01.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5529/18 od 15.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 180/2014 od 19.10.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 180/2014 od 30.11.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev tužilje. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je pok. VV, ugovorom o poklonu u korist tuženog, overenim pred Osnovnim sudom u Kotoru 28.06.1999. godine pod Ov.br. .../... nepokretnosti: ½ parcele br. ... i ½ objekta br. ... na parceli br. ... KO ..., upisanih u list nepokretnosti br. ... i 1/5 dela parcele br. ... KO ..., upisane u list nepokretnosti br. ... sve kod Direkcije za nekretnine, Područne jedinice ..., Republika Crna Gora, povredio nužni nasledni deo tužilje, koji iznosi 1/8 dela napred opisanih nepokretnosti, i da se vrši redukcija navedenog ugovora o poklonu, tako što se utvrđuje da je tužilja suvlasnik na 1/8 dela nepokretnosti: ½ parcele br. ... i ½ objekta br. ... na parceli br. ... KO ..., upisane u list nepokretnosti br. ... sve kod Direkcije za nepokretnosti, Područne jedinice ..., Republika Crna Gora. Stavom trećim izreke, odbijen je deo primarnog zahteva koji glasi: „Utvrđuje se da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 05.06.2001. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod brojem R 200/2001 između tuženog BB, kao davaoca izdržavanja i pok. VV, kao primaoca izdržavanja simulovan pravni posao, i da ovaj ugovor zapravo predstavlja ugovor o poklonu, i da je pok. VV učinjenim raspolaganjem ovim poklonom, nepokretnosti upisane u ZKUL br. ... KO ..., kuća i njiva, ..., parcela br. ..., površine 61a90m2 u korist tuženog, povredio nužni nasledni deo tužilje, koji iznosi 1/8 dela označene nepokretnosti i da se vrši redukcija navedenog ugovora o poklonu, tako što se utvrđuje da je tužilja suvlasnik sa 1/8 dela napred opisane nepokretnosti i da je nepokretnosti u nadležnom katastru nepokretnosti. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je pok. VV, ugovorom o poklonu u korist tuženog, overenim pred Osnovnim sudom u Kotoru 28.01.2004. godine pod Ov.II br. .../..., prava korišćenja na nepokretnosti –parceli br. ... KO ..., upisane u list nepokretnosti br. ... kod Direkcije za nekretnine, Područne jedinice ..., Republika Crna Gora, povredio nužni nasledni deo tužilje i da se vrši redukcija navedenog ugovora o poklonu, tako što se utvrđuje da je tužilja suvlasnik sa 1/8 dela te nepokretnosti. Stavom petim izreke, delimično je usvojen eventualni zahtev tužilje. Stavom šestim izreke, utvrđeno je da je pok. VV ugovorom o poklonu u korist tuženog, overenim pred Osnovnim sudom u Kotoru 28.01.2004. godine pod Ov. br. .../..., prava korišćenja na nepokretnosti –parceli br. ... KO ..., upisane u list nepokretnosti br. ... kod Direkcije za nekretnine, Područne jedinice ..., Republika Crna Gora, povredio nužni nasledni deo tužilje koji iznosi 1/8 dela napred opisane nepokretnosti u korist tuženog i obavezan je tuženi da tužilji isplati novčanu protivvrednost tog dela u iznosu od 34.058,50 evra, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.10.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom sedmim izreke, preko dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa od 64.825 evra, sa kamatom po kamatnoj stopi ECB uvećanom za 8% kaznenih poena godišnje počev od 28.01.2004. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine pa do isplate sa zakonskom zateznom kamatom, eventualni zahtev odbijen je. Stavom osmim izreke, odbijen je deo eventualnog zahteva koji glasi: „Utvrđuje se da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 05.06.2001. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod R 200/2001 između tuženog, kao davaoca izdržavanja i pok. VV, kao primaoca izdržavanja, simulovan pravni posao, i da ovaj ugovor zapravo predstavlja ugovor o poklonu i da je pok. VV, učinjenim raspolaganjem ovim poklonom nepokretnosti u ZKUL br. ... KO ..., kuća i njiva ..., parcela br. ... površine 61a90m2 u korist tuženog povredio nužni nasledni deo tužilje koji iznosi 1/8 dela napred opisanih nepokretnosti, i da se obaveže tuženi da tužilji isplati novčanu protivvrednost tog dela u iznosu od 3.250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.05.2012. godine do isplate. Stavom devetim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5529/18 od 15.01.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom odbijajućem delu odluke o primarnom tužbenom zahtevu za utvrđenje da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 05.06.2001. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod brojem R 200/2001 simulovan pravni posao i da predstavlja ugovor o poklonu kojim je povređen nužni deo tužilje na nepokretnostima u ZKUL br. ... KO ..., uz utvrđenje suvlasničkog udela tužilje na toj nepokretnosti (stav treći izreke); u odbijajućem delu odluke o eventualnom zahtevu za utvrđenje da je ugovor o doživotnom izdržavanju od 05.06.2001. godine simulovan pravni posao i da predstavlja ugovor o poklonu kojim je povređen nužni deo tužilje i zahtev za isplatu nužnog dela tužilje povređenog navedenim ugovorom (stav osmi izreke), kao i u odbijajućem delu odluke o eventualnom tužbenom zahtevu za isplatu iznosa preko dosuđenih 34.058,50 evra do traženih 64.825 evra sa kamatom (stav sedmi izreke). Stavom drugim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem delu odluke o primarnom tužbenom zahtevu iz stava dva izreke prvostepene presude, kojim je odlučeno o redukciji ugovora o poklonu i zahtev tužilje za redukciju ugovora o poklonu overenog pod Ov. 1447/99 suvlasničkog udela tuženog na nepokretnostima u KO ... bliže opisanom u stavu drugom izreke prvostepene presude odbijen je, i odbijen je zahtev tužilje u pobijanom usvajajućem delu iz stava šestog izreke kojim je tuženi obavezan da tužilji isplati 23.407 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.08.2008. godine do isplate. Stavom trećim izreke, u preostalom pobijanom usvajajućem delu iz stava drugog izreke prvostepene presude, kojom je utvrđeno da je pok. VV ugovorom o poklonu overenim pod Ov. .../... dana 28.06.1999. godine povredio nužni nasledni deo tužilje koji iznosi 1/8 dela suvlasničkog udela tuženog na nepokretnostima u KO ... bliže opisane u stavu drugom izreke prvostepene presude i u delu kojim je utvrđeno da je ostavilac ugovorom o poklonu od 28.01.2004. godine povredio nužni nasledni deo tužilje, a tuženi obavezan da tužilji isplati novčanu protivvrednost tog dela u iznosu od 10.651,50 evra u dinarskoj protivvrednoti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 19.10.2018. godine do isplate i iz stava šestog izreke prvostepene presude, žalba tuženog je odbijena, a prvostepena presuda potvrđena. Stavom četvrtim izreke, ukinuta je odluka o troškovima postupka (stav deveti). Stavom petim izreke, odlučeno je da se spisi vrate prvostepenom sudu radi odlučivanja o eventualnom zahtevu za isplatu protivvrednosti nužnog dela tužilje na nepokretnostima u KO ... opisanim u stavu drugom izreke prvostepene presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u pobijanom delu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ćerka sada pok. VV iz njegovog prvog braka sa GG, dok je tuženi BB, njegov sin iz drugog braka sa DD, sa kojom ima i ćerku. Otac stranaka je bio ..., ... u ... i predsednik ... u ..., a od 1973. godine radio je kao ... inspektor u ... . Sredinom devedesetih godina, kao posledice ..., kod njega su se, pojavile tegobe u gornjem delu kičmenog stuba, pršljenovima i u spletu nerava u njima. Dijagnostikovan mu je cervikalni sindrom, koji je za posledicu imao okoštavanja, ciste na mozgu i time prouzrokovane vrtoglavice i migrenozne glavobolje, koje su vremenom bile učestalije i intezivnije, ali ih je on držao pod kontrolom uz pomoć lekova. Pet godina je bio na bolovanju, da bi potom bio penzionisan. Otac stranaka živeo je sa suprugom (majkom tuženog), tuženim i ćerkom do 2000. godine u ..., a od tada je sa suprugom od maja do oktobra boravio u ... ili u vikendici na ..., budući da mu je smetala gužva na moru i u kući, zbog gostiju. Za vreme boravka u ... živeli su u zajedničkom domaćinstvu sa tuženim, a u ... su boravili u stanu njegove pok. tetke. Otac stranaka je kod lekara odlazio jednom mesečno, njegova bolest je podrazumevala određeni režim života, smanjenu aktivnost, povećan nadzor, stalne masaže na koje je odlazio u ... ili u ..., primao je terapiju u obliku akunpukture, ultrazvuka, biodinamične struje, masaže i laserskih zraka, a koristio je i najjače lekove. Nije imao potrebu za neprekidnom tuđom negom i pomoći, jer je bio pokretan, mogao je sam da se obuče i da jede, ali nije mogao da obavlja teže poslove, zbog prirode bolesti je bilo rizično da bude sam, tako da je pored njega uvek bila supruga, osim mesec dana 2001. godine, kada je bila sprečena i kada je sa njim bio tuženi. Krajem 2001. godine u ... je pao i isekao ruku i vrat na stakleni sto, a tuženi ga je odveo kod lekara.

Otac stranaka je, kao primalac izdržavanja sa tuženim, kao davaocem izdržavanja 05.06.2001. godine zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. U ugovoru je bilo navedeno da žive u zajedničkom domaćinstvu u ... u kući, čiji je suvlasnik davalac izdržavanja i da je primalac izdržavanja vlasnik nepokretnosti upisane u ZKUL br. ... KO ..., kuće i njive ..., parcela br. ..., površine 61a90m2, i da će iste, nakon njegove smrti, preći u svojinu davaoca izdržavanja, dok se tuženi, kao davalac izdržavanja obavezao da će se starati o primaocu izdržavanja, a naročito brinuti o njegovom smeštaju, ishrani, oblačenju i lečenju i nakon smrti sahraniti ga u skladu sa pravoslavnim običajima. Otac stranaka i njegova supruga izdržavali su se od penzije oca stranaka, koja je bila oko 200 evra mesečno, a koji iznos nije bio dovoljan za njihovo izdržavanje, zbog čega im je tuženi novčano pomagao, a plaćao je i troškove stana u ..., troškove vikendice na ..., kao i troškove lečenja oca u privatnim i državnim ustanovama, vozio ga na VMA i u ambulantu na redovne terapije, kupovao lekove i sl. Osim pomoći u finansijskom smislu, tuženi je pomagao ocu kada je trebao da pomeri nešto teško, a u obavljanju teških fizičkih poslova pomagao je u vreme dok je otac boravio u ... . Otac stranaka je preminuo 21.04.2004. godine od posledice izliva krvi u mozak. U vreme smrti bio je državljanin Republike Srbije i imao je prijavljeno prebivalište u ... . Sahranjen je u Republici Crnoj Gori, a troškove sahrane i nadgrobnog spomenika, koji su bili oko 5.000 do 6.000 evra, platio je tuženi. Tuženi živi u ..., a od 1999/2000 godine bavi se turizmom, nakon što mu je otac poklonio parcelu u ..., a baba po ocu prizemlje kuće sagrađene na toj parceli.

Otac stranaka je, kao poklonodavac sa tuženim, kao poklonoprimcem zaključio ugovor o poklonu 28.06.1999. godine, predmet ugovora o poklonu je bila ½ dela parcele br. ... i ½ dela objekta br. ... na parceli br. ... KO ..., 1/5 dela parcele br. .. KO ... i parcele br. .../..., .../..., ..., ..., ... i ... KO ... . Osim navedenog ugovora o poklonu otac stranaka je sa tuženim zaključio još jedan ugovor o poklonu 28.01.2004. godine, prema kom ugovoru je otac stranaka tuženom ustupio pravo korišćenja parcele br. ... KO ... . Pre ovog ugovora o poklonu, baba stranaka je, kao poklonodavac sa tuženim, kao poklonoprimcem zaključila ugovor o poklonu 14.09.1999. godine, čiji je predmet bilo prizemlje sa terasom objeketa br. 1, izgrađenog na parceli br. ..., upisane u list br. ... KO ... .

Nakon zaključenja ugovora o poklonu 28.01.2004. godine u listu nepokretnosti br. ... Direkcije za nekretnine, Područne jedinice ... od 22.09.2004. godine bila je upisana parcela br. ... KO ..., koja se sastojala od voćnjaka površine 324 m2, dvorišta površine 500 m2, porodične stambene zgrade površine 133 m2, stameno – poslovne zgrade površine 39 m2 i pomoćne zgrade površine 29 m2, tako da je ukupna površina parcele bila 1025 m2. Na navedenoj parceli bilo je upisano pravo korišćenja sa 1/1 dela u korist tuženog. Porodična stambena zgrada površine 133 m2, bila je upisana kao svojina ĐĐ sa 1/1 dela, stambeni prostor u prizemlju površine 106 m2, kao 1/1 dela, stambeno poslovna zgrada površine 39 m2, kao svojina EE sa 1/1 dela i pomoćna zgrada površine 25 m2, kao svojina EE sa 1/1 dela.

Prema stanju Lista nepokretnosti br. ... od 21.12.2017. godine parcela br. ... je bila upisana kao zajednička svojina tuženog i EE, majke tuženog, a prema podacima o objektima upisani su jednospratna zgrada površine 133 m2, kao svojina tuženog sa 1/1 dela, prizemlje površine 106 m2 i prvi sprat površine 106 m2, kao svojina tuženog, prizemna zgrada površine 39 m2, kao svojina ... banke AD ... i prizemna zgrada površine 29 m2, kao svojina EE. Prema podacima iz Lista nepokretnosti za istu parcelu od 17.10.2018. godine parcela br. ... upisana je kao građevinska parcela površine 536 m2 i porodična stambena zgrada površine 181 m2, odnosno ukupne površine 717 m2, kao zajednička svojina tuženog i EE.

Tržišna vrednost parcela br. ... i .. KO ... na dan 19.10.2018. godine bila je 26 evra po m2, odnosno vrednost poklonjenog dela parcele br. ... KO ... bila je 2.821 evro, dok je vrednost poklonjenog dela parcele br. ... KO ... bila 2.152,80 evra. Tržišna vrednost parcele br. ... KO ... na dan 19.10.2018. godine bila je 263 evra po m2, dok je vrednost te parcele u vreme zaključenja ugovora o poklonu bila 156,96 evra po m2, tako da je tržišna vrednost parcele br. ... KO ... na dan 19.10.2018. godine u površini koju je ta parcela imala u vreme zaključenja ugovora o poklonu, po ceni od 263 evra za m2, bila 272.468 evra za celu parcelu, od čega 1/8 dela je 34.058,50 evra.

Pravnosnažnom presudom donetom tokom postupka odlučeno je zahtevu tužilje u vezi ugovora o poklonu 28.06.1999. godine i nepokretnosti - parcele br. .../..., .../..., ..., ..., ... i ... KO ..., tako što je obavezan tuženi da tužilji isplati protivvrednost njenog nužnog naslednog dela.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 05.06.2001. godine između oca stranaka, kao primaoca izdržavanja i tuženog, kao davaoca izdržavanja simulovan pravni posao i da ovaj ugovor predstavlja ugovor o poklonu.

Članom 194. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, broj 46/95), propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga kao naknadu za to izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće, obuće i odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanje za svakodnevne, uobičajene potrebe.

Kada se ima u vidu napred citirana odredba Zakona o nasleđivanju i utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju, s obzirom na to da je ugovoreno da tuženi učestvuje u izdržavanju oca u onoj meri i obimu koji je ocu, zbog njegovog zdravstvenog i finansijskog stanja to bilo neophodno, a tuženi je izvršavao obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju, jer se starao o svim potrebama oca od zaključenja predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju pa sve do njegove smrti, tako što mu je davao novac, plaćao troškove stana u ... i vikendice na ..., kao i troškove lečenja u privatnim i državnim ustanovama, vozio ga na VMA i u ambulantu na redovne terapije, kupovao lekove, pa se stoga ne radi o prividnom ugovoru iz člana 66. Zakona o obligacionim odnosima. Osim pomoći u finansijskom smislu, tuženi je ocu pomagao i kada je trebao da pomeri nešto teško, a pomagao mu je i u obavljanju teških fizičkih poslova u vreme kada je otac boravio u .... Tuženi je oca, po njegovoj želji, sahranio u Crnoj Gori i podigao spomenik. Okolnost da je tuženi živeo u ..., a da je otac stranaka sa suprugom boravio od maja do oktobra u ... ili u vikendici na ..., nije od uticaja na drugačiju odluku, imajući u vidu da iz predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju sledi da su ugovorne strane konstatovale, a ne i ugovorile zajednicu života, a tuženi je izdržavo i brinuo se o primaocu izdržavanja do kraja njegovog života i posle smrti ga sahrano. Suprotno navodima revizije, ne radi se ni o ugovoru koji je zaključen u cilju lišavanja tužilje naslednih prava na imovini, koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, s obzirom na napred navedeno, odnosno da je volja ugovornih strana bila da se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju i da tuženi učestvuje u izdržavanju oca u onoj meri i obimu koji je ocu, zbog njegovog zdravstvenog i finansijskog stanja bio neophodan, a tuženi je te svoje obaveze izvršavao na način kako je to napred navedeno.

Sa napred navedenih razloga pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 05.06.2001. godine, simulovan pravni posao i da predstavlja ugovor o poklonu, kojim je povređen nužni deo tužilje na nepokretnostima upisanim u ZKUL br. ... KO ..., i da se utvrdi suvlasnički udeo tužilje na tim nepokretnostima do visine njenog nužnog dela, odnosno eventualni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju od 05.06.2001. godine simulovan pravni posao i da predstavlja ugovor o poklonu, kojim je povređen njen nužni deo i stim u vezi da se obaveže tuženi da joj isplati protivvrednost njenog nužnog dela, pravilnom primenom materijalnog prava.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je otac stranaka ugovorom o poklonu zaključenim 28.06.1999. godine u korist tuženog povredio njen nužni nasledni deo, koji iznosi 1/8 dela nepokretnosti koje su bile predmet tog ugovora o poklonu i utvrdio da je tužilja suvlasnik sa 1/8 dela na nepokretnosti koje su bile predmet tog ugovora, primenom člana 39, 40, 42, 43. Zakona o nasleđivanju, smatrajući da je učinjenim poklonom povređen nužni nasledni deo tužilje, koji iznosi 1/8 udela. Prvostepeni sud je usvojio i eventualni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je otac stranaka ugovorom o poklonu od 28.01.2004. godine u korist tuženog povredio njen nužni nasledni deo, koji iznosi 1/8 dela nepokretnosti koja je bila predmet tog ugovora o poklonu i obavezao tuženog da tužilji isplati novčanu protivvrednost tog dela u visini od 34.058,50 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.10.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, primenom člana 43. i 53. Zakona o nasleđivanju, a odbio, kao neosnovan zahtev tužilje preko dosuđenog a do traženog iznosa od 64.825,00 evra.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog preinačio prvostepenu presudu u delu u kome je usvojen zahtev tužilje o redukciji ugovora o poklonu zaključenog 28.06.1999. godine i odbio kao neosnovan zahtev tužilje za redukciju tog ugovora o poklonu i utvrđenje da je tužilja suvlasnik sa 1/8 dela od suvlasničkog dela tuženog na nepokretnostima u KO ..., koje su bile predmet tog ugovora o poklonu, smatrajući da tužilja ima pravo na isplatu protivvrednosti svog nužnog dela, a ne na pravo na utvrđenje suvlasništva na tim nepokretnostima. Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u delu u kome je usvojen zahtev tužilje i utvrđeno da je otac stranaka ugovorom o poklonu od 28.01.2004. godine povredio nužni nasledni deo tužilje i stim u vezi obavezao tuženg da tužilji isplati novčanu protivvrednost tog dela u visini od 10.651,50 evra, sa kamatom, a preinačio i odbio kao neosnovan zahtev tužilje u delu u kome je obavezan tuženi da tužilji po istom osnovu isplati još 23.407,00 evra, sa kamatom, a potvrdio u delu u kome je odbijen, kao neosnovan zahtev tužilje za isplatu po istom osnovu preko iznosa od 34.058,50 evra do traženog iznosa od 64.825,00 evra, sa kamatom, sa obrazloženjem da otac stranaka nije mogao da raspolaže celom parcelom koja je bila predmet tog ugovora o poklonu, već samo delom parcele koja nije bila pod objektima, i da tužilji na ime povrede nužnog dela pripada novčana protivvrednost 1/8 dela površine parcele kojom je on mogao da raspolaže.

Članom 39. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95), propisano je da nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braće i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Članom 40. stav 1. istog zakona, propisano je da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Stavom 2. istog člana, propisano je da nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Članom 42. istog zakona, propisano je da nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Članom 48. istog zakona, propisan je način utvrđivanja vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo. Stavom 1. istog člana, propisano je da najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativih. Stavom 2. istog člana, propisano je da od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. Stavom 3. istog člana, propisano je da tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo. Članom 51. Zakona o nasleđivanju propisano je da pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.

Shodno napred citiranim odredbama Zakona o nasleđivanju, radi izračunavanja nužnog dela, potrebno je utvrditi vrednost zaostavštine i to tako što se prvo izvrši popis i procena zaostavštine, kako bi se utvrdila aktiva zaostavštine, koju čine sva nasleđivanju podobna prava koja je ostavilac imao u trenutku smrti, zatim se utvrđuje pasiva zaostavštine, koju čine ostaviočevi dugovi, troškovi popisa i procene, troškovi sahrane, nakon čega se od vrednosti aktive oduzima vrednost pasive, kako bi se utvrdila neto vrednost zaostavštine. Neto vrednost zaostavštine se sabira sa vrednošću poklona koje je ostavilac učinio nekom licu iz kruga zakonskih naslednika, kao i vrednost poklona koje je učinio bilo kom licu u poslednjoj godini života, pri tome se pri procenjivanju poklona ceni vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena, na koji način se dobija obračunska vrednost zaostavštine, na osnovu koje se utvrđuje nužni nasledni deo. Kod utvrđenog da je tužilja nužni naslednik, da iz spisa sledi da otac stranaka za života nije raspolagao svojom celokupnom imovinom, a što je i sama tužilja navela u tužbi, a u ostavinskom postupku dostavila dokaz da je otac bio vlasnik nepokretnosti upisane u list nepokretnosti br. ... KO ..., to je bilo neophodno utvrditi vrednost zaostavštine, odnosno obračunsku vrednost zaostavštine na osnovu koje bi se izračunao nužni deo, pa kako tužilja, na kojoj je bio teret dokazivanja niti je dostavila dokaze niti predložila izvođenje dokaza kako bi se utvrdila obračunska vrednost zaostavštine na osnovu koje bi se izračunao nužni deo, već samo predložila da se utvrdi vrednost učinjenih poklona tuženom, to je neosnovan ovaj zahtev tužilje. Osim toga, zahtev tužilje je neosnovan, jer prema članu 51. Zakona o nasleđivanju pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena, a što je takođe bilo neophodno utvrditi radi donošenja pravilne odluke o zahtevu tužilje, na koju okolnost tužilja niti je dostavila dokaze niti predlagala iste. Stoga, kako nije utvđena vrednost zaostavštine na način kako je to napred navedeno, a kako je to propisano Zakonom o nasleđivanju, na osnovu koje se izračunava nužni deo, niti je tužilja na te okolnosti dostavila dokaze, niti predlagala izvođenje dokaza, već samo da se utvrdi vrednost učinjenih poklona tuženom, to je odbijena, kao neosnovana revizija tužilje i potvrđena drugostepena presuda u navedenom pobijanom delu, a stim u vezi su neosnovani i navodi revizije.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić