Nedozvoljenost revizije u sporu za utvrđenje svojine održajem

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3151/22 od 08.12.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž 3151/22 od 01.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke za odbijanje tužbenog zahteva. Tužioci u reviziji nisu pružili dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, a pitanje sticanja prava svojine održajem i uslova za održaj je dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi. Pored toga, ne postoji potreba za novim tumačenjem prava u pogledu ispunjenosti uslova za sticanje prava svojine održajem. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a revizijskim navodima se osporava utvrđeno činjenično stanje analizom izvedenih dokaza u pogledu zakonitosti i savesnosti državine dela spornih parcela što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz iznetih razloga, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi radi utvrđenja prava svojine podneta je 20.07.2016. godine, vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela po tužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković