Sticanje prava svojine na nepokretnosti putem održaja

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. U revizijama se ukazuje da je drugostepeni sud počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP i člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije članom 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP. U revizijama se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali se ona suštinski vezuje za pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i njegov otac su kao kupci sa tuženom VV, kao prodavcem, 21.05.1996. godine zaključili ugovor o kupoprodaji prava korišćenja na ½ dela parcele broj .., koja u prirodi predstavlja građevinsku parcelu (plac) prema ulici ..., upisane u zknj uložak broj .. k.o. Futog, koji je overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod brojem Ov 11762/96, isplatili su u celosti kupoprodajnu cenu i stupili u posed predmetnog zemljišta. Članom 6. ugovoreno je da prodavac dozvoljava da se bez njenog daljeg pitanja i naknadnog odobrenja, a na osnovu ovog ugovora, može izvršiti zemljišnoknjižni i katastarski prenos prava korišćenja (vlasništva) u korist kupca. U naravi, predmet ovog ugovora predstavljalo je deo parcele koja se nalazila do ulice ... tako da je ugovornim stranama bilo jasno i poznato koji deo predmetne parcele je predmet kupoprodaje. Tužilac i njegov otac se nisu uknjižili jer je zemljište bilo u društvenoj svojini, ali su nakon što su ušli u posed kupljenog plac izgradili kuću, površine u osnovi 120 m2 i pomoćni objekat površine 80 m2. Drugi deo parcele broj .., koji se nalazi uz ulicu ... u Futogu, prethodno je takođe bio predmet kupoprodaje po Ugovoru Ov broj 17750/95 od 24.08.1995. godine, zaključen između VV, kao prodavca i tuženog GG, kao kupca. Ugovoreno je da je predmet ugovora trajni prenos ½ dela prava korišćenja zemljišta upisanog u zknj ul. .. parcela broj .. k.o. Futog, ukupne površine 18a 39m2, a da deo njive koji se ovim ugovorom otuđuje u stvarnosti čini plac na južnoj strani parcele okrenut prema ulici ... . U toku 2016. godine tužena VV je ishodovala konverziju prava korišćenja u pravo svojine na ½ dela predmetne parcele .. sada upisane u list nepokretnosti .. k.o. Futog. Dana 21.03.2022. godine između VV kao poklonodavca i tuženog BB kao poklonoprimca zaključen je ugovor o poklonu u kome je konstatovano da je poklonodavac suvlasnik u ½ dela na nepokretnosti upisanoj u list nepokretnosti .. Futog parcela broj .., sve ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini ukupne površine 18a 39m2, te držalac u 1/1 dela na objektima koji su izgrađeni na navedenoj parceli: porodična stambena zgrada broj objekta 1 površine 120 m2, objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju i porodična stambena zgrada broj objekta 2 površine 88 m2, izgrađen bez odobrenja za gradnju, sve u Futogu u Ulici ..., koje nepokretnosti poklanja poklonoprimcu svom unuku BB, koji se na osnovu ovog ugovora upisao kao suvlasnik na zemljištu parcele u ½ dela uz ovde tuženog GG, te kao držalac glavnog i pomoćnog objekta koji se nalazi na tom delu parcele br. ... Tužilac i njegov otac su sve vreme od kupovine dela predmetne parcele bili u nesmetanoj mirnoj državini iste sve do podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari 15.12.2022. godine ili najranije do 24.10.2022. godine kada je zaključkom Gradske uprave Novi Sad tuženom BB priznato svojstvo stranke u postupku ozakonjenja navedenih objekata, niko ih nije ometao ni u gradnji objekata ni u njihovom korišćenju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine na predmetnom zemljištu održajem u smislu člana 28. stav 2., člana 30. i člana 72. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, te su utvrdili da je tužilac vlasnik ½ dela sporne parcele kao i držalac objekata izgrađenih bez odobrenja za gradnju, a u vezi kojih je postupak legalizacije u toku. Udeo tužioca na predmetnoj parceli nije samo idealan već i realno opredeljen i nesporno je u prirodi koji deo predmetne parcele su kupili tužilac i njegov otac, a koji deo je kupio tuženi GG, koji ni ne spori pravo tužioca. Tužilac i njegov otac su deo predmetne parcele držali na osnovu ugovora o kupoprodaji i opravdano verovali da su postali vlasnici, pri čemu savesnost državine tužioca i njegovog oca se pretpostavlja u skladu sa članom 72. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Tužilac je držalac predmetnih objekata površine 120 m2 i 80 m2, koji su izgrađeni na delu parcele čiji je postao vlasnik održajem jer su tužilac i njegov otac izgradili te objekte, koriste ih, što je potvrdio tuženi GG, a tuženi VV i BB nisu se izričito izjasnili ko ih je izgradio. Tužbenim zahtevom se pretenduje na sticanje prava svojine samo na suvlasničkom udelu tuženog BB, a ne i tuženog GG koji je pravilno obuhvaćen tužbom, s obzirom da je zahtev usmeren na utvrđenje prava svojine na idealnom delu parcele.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Održaj je način sticanja prava svojine po samom zakonu, predviđen članom 20. stav 1. i 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i uređen odredbama člana 28. – 31. tog zakona. Osnovna pretpostavka ovog načina sticanja prava svojine je državina definisana članom 70. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa kao faktička vlasna stvar i ova osnovna pretpostavka za sticanje prava svojine tužioca održajem na spornoj parceli je u konkretnom slučaju ostvarena. Tužilac koji je i pravni sledbenik drugog kupca, svog oca DD, je u savesnoj državini i u posedu nepokretnosti opisanih u izreci preko 20 godina. Sporni deo parcele je u naravi opredmećen i realno opredeljen tako da je u prirodi nesporno koji deo predmetne parcele su kupili tužilac i njegov otac, a koji deo tuženi GG, koji i ne spori pravo tužioca.

Neosnovani su navodi revizije tuženih BB i VV kojima se osporava savesnost tužioca, a na taj način i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Bez uticaja je navod revizije da je pravo korišćenja bilo izuzeto iz prometa, kod utvrđene činjenice da je došlo do konverzije prava korišćenja predmetne parcele u pravo svojine, a osim toga pravo korišćenja predstavlja pandan pravu svojine, koje su tužioci od ranijeg vlasnika stekli teretnim pravnim poslom.

Neosnovani su i navodi revizije tuženog GG u odnosu na deo zahteva da su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužilac upiše kao suvlasnik na ½ dela predmetne parcele s obzirom da je predmetna parcela u katastru upisana kao susvojina tuženih BB i GG sa idealnim suvlasničkim udelima od po ½ dela što tuženog GG opredeljuje kao nužnog suparničara u ovoj pravnoj stvari. Međutim, tužbenim zahtevom se pretenduje sticanje prava svojine samo na suvlasničkom udelu tuženog BB, a što proizlazi iz same sadržine postavljenog zahteva koji se odnosi i na utvrđenje ne samo prava suvlasništva na parceli već i državine na objektima koje su izgradili tužilac i njegov otac na kupljenom delu parcele do ulice ..., što nesumnjivo ukazuje da se zahtev odnosi na onaj deo parcele koji se nalazi ispod tih objekata.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer tuženi nisu uspeli u postupku po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković