Nedozvoljenost revizije u sporu radi naknade zbog faktičke eksproprijacije

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Naime, u toku postupka je utvrđeno da su predmetne parcele u sastavu ulice, i na taj način je izvršena faktička eksproprijacija, koja upravo i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno o njegovom izuzimanju iz poseda i na taj način je vlasnik onemogućen u vršenju svojih vlasničkih prava i nije u obavezi da trpi štetne posledice, zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji (izuzimanje iz poseda) koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. S obzirom da tužioci nisu dokazali da je prilikom izgradnje ulica zauzet deo predmetnih parcela u vreme kada su oni bili suvlasnici istih, to tužioci nemaju pravo na novčanu naknadu za faktički oduzeto zemljište u visini njegove tržišne vrednosti, jer bi to pravo imali samo u situaciji da je do faktičkog izuzimanja dela predmetnih parcela došlo u vreme kada su tužioci bili vlasnici parcela i lišeni svog prava, tužioci na ove okolnosti nisu pružili dokaze.

Sa napred navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP,i sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Članom 403. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovom slučaju, tužioci nemaju svojstvo jedinstvenih suparničara u smislu člana 210. ZPP, već su obični suparničari, sa kojih razloga za ocenu o dozvoljenosti revizije merodavna je vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog tužioca ponaosob. Imajući u vidu da je tužba radi isplate podneta 01.12.2017. godine, i da po tada važećem srednjem kursu Narodne banke Srbije vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela u iznosu od 784.372,24 dinara ne predstavlja dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilaca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić