Presuda Vrhovnog suda o povredi autorskih prava neovlašćenim objavljivanjem filma

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija dozvoljena, jer je odredbom člana 214a Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009... 66/2019), propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskog i srodnih prava, a u ovom sporu je, pored naknade imovinske štete, utvrđena i povreda imovinskih prava tužioca.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20, 10/23-dr. zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revident poziva (tvrdeći da se presuda ne može ispitati), shodno članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP, ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog, pa navodi revizije u tom delu nisu razmatrani.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor kratkog filma „Francuski navijač“ snimljenog u Zagrebu na dan fudbalske utakmice između reprezentacije Hrvatske i Francuske, koji prikazuje ponašanje navijača obe reprezentacije. Pravnosnažnom presudom donetom u toku ovog postupka P4 312/19 od 16.11.2020. godine, već je utvrđena povreda neimovinskih prava tužioca od strane tuženog koji je dana 17.07.2018. godine, bez saglasnosti tužioca i bez označenja njegovog imena i u nepotpunoj formi, na portalu čiji je izdavač, objavio navedeno delo, te je tužiocu po tom osnovu dosuđena naknada neimovinske štete. U ovom postupku utvrđeno je da je tužilac film sačinio van radnog angažovanja kod svog poslodavca „Internet Group“, jer na ovaj događaj nije išao kao član ekipe (snimatelja i novinara) koju je poslodavac uputio da prati utakmicu, već samostalno i zbog poznanstava, radi sopstvene afirmacije, pri čemu je i sam poslodavac potvrdio da je delo nastalo van radnog odnosa i da je tužilac nosilac svih prava na filmu. Iz iskaza tužioca, koji je sud prihvatio, utvrđeno je i da je tuženi sporni snimak izvorno postavio i držao dostupnim neposredno na svojoj platformi (poratalu) te da je tek po podnošenju tužbe snimak uklonio sa svoje platforme i potom ga postavio preuzimanjem (ugrađivanjem) sa platforme „Daily motion“. Visinu imovinske štete sud je utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, koji je tržišnu vrednost dela utvrdio upoređivanjem sa delom „Battery man“, nalazeći da su ta dela uporediva, jer se po formatu radi o kratkim video zapisima dokumentarnog karaktera, koji se bave društvenim fenomenom i približno su istog trajanja. Prema mišljenju veštaka tržišna vrednost iznosi 2.000 evra, odnosno 235.140,00 dinara po srednjem kursu na dan veštačenja.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i to član 19. i član 205. stav 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima, nalazeći da je tuženi neovlašćenim javnim saoštavanjem autorskog dela, tužiocu povredio imovinska prava i naneo mu imovinsku štetu u visini naknade koju bi tužilac ostvario da je delo korišćeno po osnovu njegovog odobrenja.

Navodima kojima osporava nalaz i mišljenje veštaka, a naime, da je delo „Battery man“ pogrešno uzeto kao uporedivo delo, te da je visina štete pogrešno utvređena jer snimanju tužiočevog videa nije prethodila nikakva organizacija, da je korišćena kamera niskog kvaliteta, bez rasvete i bez scenografije, revident u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje. Međutim, bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP shodno članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP može biti revizijski razlog samo ako je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud nije otvorio raspravu, niti je izvodio i cenio dokaze, pa ocenu nalaza veštaka nije ni vršio. Ukoliko pak istim navodima osporava visinu utvrđene tržišne vrednosti dela, revident osporava utvrđeno činjenično stanje zbog čega se shodno članu 407. stav 2. ZPP, revizija se ne može izjaviti.

Neosnovan je revizijski navod da tužiocu kao zaposlenom u „Internet Group“, po članu 98. Zakona o autorskom i srodnim pravima ne pripada naknada imovinske štete, jer je delo nastalo u radnom odnosu. Odredba člana 98. zakona primenjuje se samo na autorsko delo stvoreno u radnom odnosnu (u izvršavanju radnih obaveza), u kom slučaju su imovinska prava autora ustupljena poslodavcu. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je delo nastalo van radnog angažovanja, da tužilac na utakmicu nije upućen od strane poslodavca, niti je bio deo ekipe zadužene za praćenje utakmice, te da je sam poslodavac potvrdio da delo nije nastalo u radnom odnosu i da je tužilac nosilac svih prava na filmu. Tvrdnjom da je delo ipak nastalo u radnom odnosu revident ponovo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog, a na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje materijalno pravo je pravilno primenjeno jer uslovi za primenu čana 98. zakona nisu ispunjeni.

Bez osnova je navod revizije da je snimak „embedovan“ (ugrađen) i da zato nema povrede autorskog prava. Iz utvrđenog činjeničnog stanja zasnovanog na iskazu tužioca koji je sud prihvatio, proizlazi da u vreme izvršenja povrede, na dan 17.07.2018. godine, sporni snimak nije bio ugrađen, već neposredno postavljen i držan dostupnim na portalu tuženog, dok je do preuzimanja (ugrađivanja) sadržaja sa platforme „Dailymotion“ došlo tek po podnošenju tužbe. Naknadno uklanjanje snimka sa sopstvene platforme i njegovo ponovno činjenje dostupnim ugrađivanjem, ne otklanja već izvršenu povredu prava, niti menja prirodu neovlašćenog javnog saoštavanja dela učinjenog 17.07.2018. godine.

Polazeći od izloženog, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je tuženi neovlašćenim javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca povredio njegovo isključivo imovinsko pravo kao i da tužiocu pripada naknada imovinske štete u visini uobičajene naknade koju bi ostvario da je delo korišćeno na osnovu njegovog odobrenja.

Na osnovu iznetog, a primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković