Nedozvoljenost revizije u imovinskom sporu zbog vrednosti utvrđene prema sudskoj taksi

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Loznici, sudska jedinica u Ljuboviji P 1347/13 od 11.03.2019. godine, odbačen je tužbeni zahtev u delu u kom je traženo da se utvrdi da ne postoji pravo tuženog na izgradnju betonskog bazena ni ukopavanja i postavljanja vodovodne kanalizacije, dok je u preostalom delu presuda Osnovnog suda u Loznici P 1347/13 od 09.08.2017. godine ostala nepromenjena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3015/19 od 31.10.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom izreke, dok je u delu odluke o troškovima u stavu drugom i trećem izreke ukinuta i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tužilje i dopunska presuda je ukinuta u stavu prvom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje nepostojanja prava stvarne službenosti, a pobijanom pravnosnažnom odlukom u potvrđujućem delu odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava ili ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava - Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kao relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Osim toga, tuženi u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, dok utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

U konkretnoj pravnoj stvari se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora nije određena ni u tužbi, a ni tokom postupka, dok je taksa na tužbu određena u visini od po 3.400,00 dinara. Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi, niti je označena ili utvrđena naknadno do okončanja prvostepenog postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj sudskoj taksi.

Kako je u konkretnom slučaju vrednost određene sudske takse 3.400,00 dinara koja prema Tarifni broj 1. Zakona o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“ br. 28/94....106/15), odgovara vrednosti predmeta spora do 100.000,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić