Naknada koristi od upotrebe tuđe stvari po osnovu sticanja bez osnova

U IME NARODA

Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Živić Knežević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i Stambene zgrade u ulici ..., Novi Beograd, čiji je zajednički punomoćnik Bajo Cmiljanić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, iseljenja i naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1605/2019 od 17.10.2019. godine, u sednici održanoj dana 02.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJU SE revizije tuženih izjavljene protiv stava prvog izreke (u potvrđujućem delu) presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1605/2019 od 17.10.2019. godine.

USVAJA SE revizija tužioca i PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 1605/2019 od 17.10.2019. godine u stavovima drugom i trećem izreke, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženih i POTVRĐUJE presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 879/17 od 14.02.2018. godine u stavovima trećem i četvrtom izreke i dopunska presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 879/17 od 14.11.2018. godine.

OBAVEZUJU SE tuženi da tužiocu naknade troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 879/17 od 14.02.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza nastalih pretvaranjem zajedničke prostorije u stan, zaključen između prvotužene BB iz ... i drugotužene stambene zgrade u Ulici ... broj .. iz Novog Beograda, dana 27.07.2004. godine, overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu Ov.br. 19938/2005 od 27.12.2005. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je prvotužena da se iseli sa svim licima i stvarima iz prostora u potkrovlju zgrade iznad osmog sprata označen brojem 40 i isti preda tužiocu, oslobođen od ličnih stvari. Stavom trećim izreke, obavezana je prvotužena da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 334.559,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2008. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidrno isplate iznos od 366.980,00 dinara na ime troškova postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja sudske odluke do konačne isplate.

Dopunskom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 879/17 od 14.11.2018. godine, stavom prvim izreke brisan je stav treći izreke presude P 879/17 od 14.02.2018. godine i usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezani su prvotužena i drugotužena da tužiocu solidarno isplate iznos od 334.559,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2008. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1605/2019 od 17.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i dopunska prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate iznos od 334.559,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2008. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postpuka. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude stranke su blagovremeno izjavile revizije, tužilac u odnosu na preinačujući deo odluke zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi odnosu na potvrđujući deo odluke, prvotužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a drugotužena zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženih u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednot predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi utvrđivanja ništavosti ugovora, iseljenja i isplate, podeta je 08.05.2008. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 10.000,00 dinara. Podneskom od 26.05.2017. godine tužilac je objektivno preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva u odnosu na novčano potraživanje, a vrednost predmeta spora iznosi 334.559,49 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 dinara po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizije tuženih nisu dozvoljene.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u preinačujućem delu na osnovu člana 408. ZPP u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 18/20) Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, Direkcije za izgradnju i održavanje stambenog fonda JNA od 04.12.1978. godine na osnovu Pravilnika o postupku pretvaranja i preimenovanja zajedničkih i drugih prostorija stambenih zgrada Stambenog fonda JNA u prostorije druge namene, povodom zahteva tužioca, kao građanskog lica na službi u JNA, odobrena mu je adaptacija zajedničke prostorije u Novom Beogradu, Ulica ... broj .., radi pretvaranja u atelje, s tim da odobrenje za adaptaciju prostorija od nadležnog organa i sredstva za adaptaciju obezbedi tužilac, a na osnovu tog rešenja načelnik Odeljenja Beograd 2 zaključiće ugovor o adaptaciji zajedničkih prostorija sa tužiocem, kao investitorom. Između države SFRJ SSNO, Direkcije za izgradnju i održavanje stambenog fonda JNA, Odeljenje Beograd 2 i tužioca kao akademskog slikara i građanskog lica na službi u JNA zaključen je 13.02.1979. godine ugovor o udruživanju sredstava radi adaptacije zajedničke prostorije (vešernice) u zgradi u ul. ... radi adaptacije i pretvaranja u atelje sa obavezom tužioca da prostoriju adaptira u roku od 5 meseci od zaključenja ugovora svojim sredstvima, da pribavi projektno-tehničku dokumentaciju o svom trošku, da snosi troškove oko pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole i troškove doprinosa za pribavljanje dozvola i da odmah nakon toga obavesti predsednika Odeljenja radi vršenja prijema i zaključenja ugovora o izdavanju u zakup ateljea, s tim da prostorije pretvorene u atelje postaju svojina države SFRJ-SSNO, bez ikakvog tereta i prava tužioca na adaptiranu prostoriju. Između države SFRJ, Komande odbrane Grada Beograda, Organa za stambene poslove, kao zakupodavca i tužioca kao zakupca, zaključen je 24.11.1987. godine ugovor o zakupu prostorija namenjenih za umetničku delatnost kojim je Komanda odbrane Grada Beograda dala na korišćenje u zakup prostorije za umetničku delatnost kao atelje za rad akademskog slikara u stambenoj zgradi u ul. ... u Novom Beogradu korisne površine 26m2 i u ugovoru je saglasno konstatovano da su prostorije dobijene preimenovanjem zajedničkih prostorija – vešernice u prostorije koje tužilac može koristiti samo za obavljanje umetničke delatnosti akademskog slikara, a po potrebi sa članovima uže porodice za određenu umetničku delatnost, s tim što to mora prijaviti kućnom savetu stambene zgrade i ne može ih izdavati drugih licima u podzakup.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P 3069/04 od 28.06.2005. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da ga je tužena BB smetala u zadnjem faktičkom i mirnom posedu prostorija ateljea u ul. ... broj .., stan broj 40-potkrovlje na taj način što je 19.07.2004. godine nasilno obila dve brave na ulaznim vratima i postavila dve nove brave, pa joj je naloženo da oslobodi prostorije ateljea od svih lica i stvari i preda ih tužiocu radi mirne i nesmetane državine. Između tužene Stambene zgrade u ul. ... i tužene BB kao investitora, zaključen je 27.07.2004. godine ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza nastalih pretvaranjem zajedničke prostorije u stan, overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu Ov.br.19938/2005 od 27.12.2005. godine u kojem je konstatovano da je tužena stambena zgrada nosilac prava raspolaganja na zajedničkoj prostoriji u potkrovlju iznad osmog sprata, površine oko 26m2 i ugovoreno je da tužena stambena zgrada prostoriju ustupa tuženoj BB radi pretvaranja u stambeni prostor bez naknade, a na osnovu pismene saglasnosti većine članova Skupštine stambene zgrade koja je sastavni deo ugovora. Tužena BB je obavezana da prostor pretvoren u stambeni na osnovu odobrenja nadležnog organa i odobrenog projekta, prostoriju koristi sa članovima porodičnog domaćinstva i pre pretvaranja u stambeni prostor, a tužena Stambena zgrada je tuženu BB uvela u posed prostorije 27.07.2004. godine. Ništavost tog ugovora utvrđena je pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 879/17 od 14.02.2018. godine. Pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P 4006/04 od 08.02.2006. godine, odbijen je tužbeni zahtev Državne zajednice Srbije i Crne Gore, Ministarstvo odbrane, Sekretarijata ministarstva, Direkcije za imovinskopravne poslove, kojim je tražila da se ovde tužiocu otkaže ugovor o zakupu prostorija namenjenih za umetničku delatnost zaključen 24.11.1987. godine i da joj preda na slobodno raspolaganje predmetni atelje ispražnjen od lica i stvari. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđeno je da tržišna zakupnina ateljea u predmetnoj stambenoj zgradi od ulaska u posed tužene BB 19.07.2004. godine do podnošenja tužbe sudu 08.05.2008. godine iznosi 334.559,49 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 47. i 49. Zakona o obligacionim odnosima, odredaba Zakona o sredstvima i finansiranju JNA („Službeni list SFRJ br.56/74) i Pravilnika o postupku pretvaranja i preimenovanja zajedničkih i drugih prostorija stambenih zgrada Stambenog fonda JNA u prostorije druge namene, zaključio da tužena Stambena zgrada u ulici ..., spornim ugovorom o regulisanju međusobnih prava i obaveza nastalih pretvaranjem zajedničke prostorije u stan od 27.07.2004. gopdine, koji je zaključen sa prvotuženom, nije mogla raspolagati predmetnim ateljeom, s obzirom na to da ta prostorija nije bila zajednička prostorija drugotužene, već svojina države (stambenog fonda JNA) sa kojom je tužilac, nakon adaptacije i promene namene zajedničke prostorije u atelje, zaključio ugovor o zakupu od 24.11.1987. godine koji je i dalje na snazi. Iz iznetih razloga je usvojen tužbeni zahtev i utvrđena ništavost predmetnog ugovora i obavezana je prvotužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz tih prostorija i istu preda tužiocu. U pogledu novčanog potraživanja, prvostepeni sud je na osnovu članova 104. stav 1. i 219. ZOO stanovišta da je nastupila posledica ništavosti predmetnog ugovora, te da su tuženi u obavezi da tužiocu naknade korist koju je prvotužena imala neovlašćenim korišćenjem predmetne prostorije u visini utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je u postupku odlučivanja o žalbama parničnih stranaka, ocenio neosnovanom žalbu tuženih i prvostepenu presudu potvrdio u usvajajućem delu za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora i iseljenje, prihvatajući izneto stanovište prvostepenog suda. U preostalom usvajajućem delu je ocenio osnovanom žalbu tuženih i prvostepenu presudu preinačio, tako što je odbio tužbeni zahtev u odnosu na novčano potraživanje tužioca, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za primenu članova 104. stav 1. i 219. ZOO, obzirom da upotrebom tuđe stvari od strane prvotužene, stvar nije prestala da postoji niti je pretvorena u nešto drugo, a kako tuženi od tužioca nisu primili atelje po osnovu spornog ugovora, to nisu u obavezi da mu isplate traženu novčanu naknadu. Pri tom imajući u vidu da je tužilac eventualno mogao zahtevati naknadu stvarne štete da je plaćao zakupninu za drugi atelje ili u visini plaćene zakupnine vlasniku za atelje.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda u pobijanom delu odluke, zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, na šta se osnovano revizijom tužioca ukazuje.

Odredbom člana 219. ZOO je propisano da kada je neko upotrebio tuđu stvar u svoju korist, imalac može zahtevati nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.

Iz navedenog proizlazi da u slučaju neovlašćenog korišćenja tuđe stvari u svoju korist (bez pravnog osnova u sporazumu sa imaocem stvari koji može biti vlasnik, zakonski držalac – zakupac stvari), lice koje je upotrebilo tuđu stvar u svoju korist je dužno da imaocu ili zakonitom držaocu naknadi koristi koje je imalo od upotrebe, čija se visina određuje kroz prosečnu tržišnu vrednost cene koja bi se morala platiti u periodu neovlašćenog korišćenja za zakup sličnog prostora, jer se u toj visini neopravdano obogatio onaj koji tuđu stvar upotrebljava u svoju korist.

Dakle, uslovi za ostvarivanje prava na naknadu po ovom osnovu je da je imalac stvari onemogućen da stvar koristi, odnosno da je upotrebljava i da je usmerio svoje aktivnosti na ostvarenje pripadajućeg prava i protivpravno postupanje lica koje mu ovo pravo onemogućava.

U konkretnom slučaju, tužiocu je nakon adaptacije (na teret njegovih sopstvenih sredstava) i promene namene zajedničke prostorije u atelje, a na osnovu ugovora o zakupu prostorija namenjenih za umetničku delatnost od 24.11.1987. godine koji je zaključio sa Državom SFRJ, Komande odbrane Grada Beograda, Organa za stambene poslove kao zakupodavcem, data je na korišćenje u zakup premetna prostorije za umetničku delatnost kao atelje. Tužilac je atelje nesmetano koristo do 19.07.2004. godine kada je prvotužena nasilno obila dve brave na ulaznim vratima i postavila dve nove brave (dok se nalazio na godišnjem odmoru) i time onemogućila tužioca da koristi predmetni porostor, a što je utvrđeno rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P 3069/04 od 28.06.2005. godine, u parnici radi smetanja državine koja je vođena po tužbi tužioca protiv tužene i kojim joj je naloženo da oslobodi prostorije ateljea od svih lica i stvari i preda ih tužiocu. Nakon toga su tuženi 27.07.2004. godine zaključili ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza nastalih pretvaranjem zajedničke prostorije u stan, overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu Ov.br.19938/2005 od 27.12.2005. godine po kom osnovu je drugotužena omogućila prvotuženoj da nastavi sa korišćenjem sporne prostorije, čija je ništavost tog ugovora utvrđena pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 879/17 od 14.02.2018. godine.

Sledom navedenog, po oceni Vrhovnog suda pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao tužene da tužiocu isplate naknadu za neovlašćeno korišćenje tuđe stvari u iznosu od 334.559,49 dinara za period od 19.07.2004. godine, kada je bez pravnog osnova prvotužena ušla u posed ateljea a zatim po osnovu ništavog ugovora zaključenog između tuženih, do podnošenja tužbe u ovoj parnici 08.05.2008. godine. Na taj način tužilac je onemogućen da koristi predmetni atelje kao zakupac na osnovu zaključenog ugovora sa organom države kao vlasnikom tog prostora. Naime, prvotužena je u tom periodu neovlašćeno upotrebljavala tuđu stvar u svoju korist što joj je omogućio drugotuženi, zbog čega su nasuprot stanovištu drugostepenog suda, tuženi u obavezi da tužiocu u skladu sa odredbom člana 219. ZOO, naknade korist koju je tužena imala od upotrebe, a u visini tržišne zakupnine ateljea u predmetnoj stambenoj zgradi utvrđenoj ocenom nalaza i mišljenja veštaka. Dakle, radi se o primeni instituta sticanja bez osnova iz člana 210. ZOO, budući da je u ovom sporu utvrđeno da je otpao pravni osnov po kome je drugotužena raspolagala a prvotužena upotrebljavala predmetnu nepokretnost. Pri tome, kod sticanja bez osnova, odgovornost sticaoca je bez značaja za vraćanje koristi, zbog čega su tuženi u obavezi da tužiocu isplate naknadu za korišćenje tuđe stvari.

Kako je drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava odbio tužbeni zahtev, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu odluku i potvrdio prvostepenu presudu kao u stavu drugom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi revizijskog postupka za sastav revizije od strane punomoćnika advokata u iznosu od 12.000,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u vreme preduzimanja te parnične radnje. Tužiocu nisu priznati troškovi na ime sudske takse obzirom da zahtev za naknadu troškova u tom delu nije opredeljen po vrsti u skladu sa odredbom člana 163 stav 2. ZPP.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu trećem i četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković