Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti

Viši sud u Novom Sadu je presudom Gž 185/18 od 23.10.2019. godine, stavom prvim izreke, žalbe tužilje i tuženog delimično usvojio, pa je preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 10643/15 od 27.04.2017. godine, tako što je obavezao tuženog da tužilji na ime naknade nematerijalne štete, pored dosuđenog iznosa od 80.000,00 dinara, isplati iznos od još 35.000,00 dinara, ukupno 115.000,00 dinara, i to: za pretrpljene fizičke bolove pored iznosa od 40.000,00 dinara, još iznos od 15.000,00 dinara (ukupno 55.000,00 dinara) i za pretrpljeni strah, pored iznosa od 40.000,00 dinara još i iznos od 20.000,00 dinara (ukupno 60.000,00 dinara), sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.04.2017. godine pa do isplate, a odbijen je deo tužbenog zahteva da se tuženi obaveže da tužilji naknadi trošak sastavljanja odštetnog zahteva od 08.09.2015. godine u iznosu od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.04.2017. godine kao dana presuđenja pa do isplate, te je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 98.200,00 dinara, umesto 84.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana izvršnosti umesto od dana presuđenja 27.04.2017. godine, pa do isplate, dok je odbijen zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade troškova postupka od dana presuđenja 27.04.2017. godine do dana izvršnosti. Žalbe su u preostalom delu odbijene, a prvostepena presuda, u preostalom pobijanom nepreinačenom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao posebno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužilji po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha, kao posledica povrede koju je tužilja doživela dok je radila kao ... u ... tuženog. Tuženi u reviziji ukazuje na druge odluke donete u parnicama koje za predmet imaju naknadu nematerijalne štete, međutim, radi se o sporovima u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primeni materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Zbog toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu citirane odredbe člana 404.stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenje prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. U smislu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda, kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade štete tužilja je sudu podnela dana 23.11.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 186.000,00 dinara. Podneskom od 24.03.2017. godine tužilja je tužbeni zahtev smanjila na iznos od 160.000,00 dinara.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je, prema odredbi člana 479.stav 6. Zakona o parničnom postupku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena. Nema mesta primeni odredbe 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, po kojoj je revizija dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, jer se navedena odredba može primeniti samo kad se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom zakona ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena, što je ovde slučaj.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić