Odbijanje revizije za naknadu štete zbog izmakle koristi van perioda docnje

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6234/21 od 24.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da tužilji za period od 01.02.2017. godine do 30.09.2017. godine isplati iznose od po 250 evra mesečno, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, sve u dinarskoj protivvrednosti. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava prvog izreke, koji se odnosi na naknadu štete za deo januara meseca 2017. godine i oktobar 2017.godine, tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete za period od 15.01.2017. godine zaključno sa 31.01.2017. godine isplati 137 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2017. godine do isplate, a da joj za period od 01.10.2017. godine zaključno sa 05.10.2017. godine isplati 40 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2017. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu štete za period od 01.01.2017. godine zaključno sa 14.01.2017. godine. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, kojim je tražena isplata počev od 06.10.2017. godine do 01.05.2019. godine i u stavu trećem izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačenom odbijajućem delu zahteva sadržanom u stavu drugom izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Revizija izjavljena protiv preinačenog odbijajućeg dela zahteva sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude je dozvoljena primenom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011… 10/2023, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi, kao prodavac i tužilja, kao kupac su 19.08.2016. godine zaključili Ugovor o kupovini stana i garažnog mesta u stambeno-poslovnom objektu Po+P3+5+5 u ulici ... , po strukturi jednosoban, površine 25,53 m2 i garažnog mesta GM 8a na nivou -1, površine 19,04 m2, za ugovorenu kupoprodajnu cenu od 45.954 evra za stan i 5.000 evra za garažno mesto. Kupoprodajna cena je isplaćena u celosti pre potpisivanja ugovora, što je tuženi potvrdio. Članom 7. ugovora predviđeno je da izvođač stan izgradi do 30.12.2016. godine i preda ga kupcu na korišćenje u roku od 15 dana od završetka objekta. Ugovorne strane su se saglasile da je produženje ugovorenog roka obavezno u slučaju nastanka objektivnih okolnosti na koje nije izvođač mogao da utiče, te da će se nastanak i trajanje okolnosti koje utiču na produženje roka konstatovati u građevinskom dnevniku. Članom 8. ugovora prodavac se obavezao da obezbedi kvalitet gradnje po JUS-u UC2 100 2002 sa opremom i garancijom koju daje proizvođač opreme u skladu sa propisima i uzansama i to: oprema zgrade: instalacija interfona sa priključkom, instalacija centralnog grejanja sa priključkom na JP „Beogradske elektrane“ i instalacije V i K sa priključkom, instalacije jake i slabe struje, PTT instalacija, instalacija za kablovsku TV. Tužilja i tuženi su potpisali primopredajni zapisnik, kojim je konstatovano da je tužilja ušla u posed nepokretnosti 05.10.2017. godine i da nije imala primedbe na izvedene radove. Tuženi rok za primopredaju stana nije ispoštovao, a objekat ni do dana podnošenja tužbe nije dobio upotrebnu dozvolu, zbog čega isti nije mogao biti priključen na struju i vodu, osim na građevinsku struju, što je i bio razlog da je merno mesto za stan tužilje priključeno na EDB mrežu tek 01.09.2018. godine. Tužilja je kao zakupodavac 14.10.2018. godine zaključila ugovor o zakupu predmetnog stana sa Verom Varaklić, kao zakupcem, a ugovorena je zakupnina u iznosu od 300 evra mesečno, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz odredbi članova 154, 155, 189, i 262. i 277. Zakona o obligacionim odnosima i ocenio da tužilji za period od 31.12.2016. godine do dana podnošenja tužbe 05.06.2019. godine pripada pravo na naknadu štete zbog izmakle koristi u iznosu od po 300 evra mesečno, polazeći od ugovora o zakupu stana od 14.10.2018. godine kojim je tužilja, kao zakupodavac sa trećim licem, kao zakupcem ugovorila cenu zakupnine za predmetni stan u iznosu od 300 evra mesečno, pri čemu tuženi nije predložio izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost da je visina zakupnine previsoko odmerena, ali je krećući se u granicama postavljenog tužbenog zahteva, obavezao tuženog da tužilji za period od 01.01.2017. godine do 01.05.2019. godine naknadi štetu u iznosu od po 250 evra mesečno, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Prema datim razlozima, tuženi nije ispunio svoju ugovornu obavezu prema tužilji, jer nije u ugovorenom roku do 30.12.2016. godine izgradio objekat koji je predmet ugovora o kupoprodaji u svemu kako je ugovoreno, tužilju je uveo u posed nepokretnosti tek 05.10.2017. godine, a objekat do dana podnošenja tužbe nije dobio upotrebnu dozvolu, zbog čega je stan tužilje bio priključen samo na građevinsku struju i vodu. Na taj način tužilji je pričinjena materijalna šteta, jer nije mogla neometano da koristi nepokretnost koja je predmet ugovora, pa je pretrpela štetu u vidu izmakle koristi, budući da je stan kupljen za rentiranje, a da je ona prema redovnom toku stvari mogla očekivati da uveća svoju imovinu izdavanjem navedene nepokretnosti da je tuženi ispunio svoje obaveze u roku.

Drugostepeni sud je prihvatio pravne razloge prvostepenog suda o osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva za period od 15.01.2017. godine zaključno sa 05.10.2017. godine, a u pogledu visine postavljenog zahteva za ovaj period prvostpenu presudu delimično preinačio, utoliko što je obavezao tuženog da tužilji na ime naknade štete za period od 15.01.2017. godine zaključno sa 31.01.2017. godine isplati 137 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2017. godine do isplate, da joj za period od 01.10.2017. godine zaključno sa 05.10.2017. godine isplati 40 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2017. godine do isplate, a odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu štete za period od 01.01.2017. godine zaključno sa 14.01.2017. godine.

Neosnovano se navodima revizije osporava drugostepena presuda u pobijanom delu.

Članom 7. ugovora o kupoprodaji predviđena je obaveza tuženog kao izvođača da predmetni stan izgradi do 30.12.2016. godine i preda ga tužilji kao kupcu na korišćenje u roku od 15 dana od završetka objekta, iz čega proizlazi pravilan zaključak drugostepenog suda da je predaja stana trebalo da bude izvršena 14.01.2017. godine, što tuženi nije učinio, već je tužilju uveo u posed nepokretnosti 05.10.2017. godine. Na taj način tuženi je pao u docnju 15.01.2017. godine od kada je tužilja trpela štetu u vidu izgubljene dobiti do 05.10.2017. godine kada joj je stan predat u posed, za koji period joj nesporno pripada pravo na naknadu štete u visini od 250 evra mesečno sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos. Sledom navedenog, a uzimajući iznos od 250 evra kao utvrđenu mesečnu visinu pretrpljene štete, pravilno je drugostepeni sud prostom matematičkom metodom utvrdio visinu štete koju je tužilja pretpela u januaru i oktobru 2017. godine i obavezu tuženog na naknadu štete za period od 15.01.2017. godine zaključno sa 31.01.2017. godine snizio na iznos od 137 evra, a za period od 01.10.2017. godine zaključno sa 05.10.2017. godine, kada je izvršena primopredaja stana, na iznos od 40 evra.

Pod izgubljenom koristi kao vrsti materijalne štete predviđene čl. 155. i članom 189. Zakona o obligacionim odnosima, podrazumeva se dobit koja se mogla osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Primenom citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog suda, a nasuprot navodima revizije, činjenice utvrđene u postupku pružaju osnov za zaključak da je pravilno drugostepeni sud odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu štete za period od 01.01.2017. godine zaključno sa 14.01.2017. godine, jer u tom periodu tuženi nije bio u docnji sa ispunjenjem obaveze predaje tužilji stana u posed, pa tužilja u tom periodu nije pretpela štetu u vidu izgubljene koristi, jer nije ni mogla očekivati da stan koristi izdavajući ga u zakup.

Okolnosti na koje se ukazuje u reviziji, a koje se odnose na nedostatke na stanu u momentu predaje stana tužilji i na mogućnost tužilje da ga od dana stupanja u posed nesmetano koristi i izdaje u zakup, ne mogu biti od uticaja na pravilnost i zakonitost presude drugostepenog suda u pobijanom pravnosnažnom delu, već će biti cenjene u ponovnom postupku odlučivanja o delu tužbenog zahteva za naknadu štete koju tužilja tvrdi da je pretpela u periodu od 06.10.2017. godine do 01.05.2019. godine, u kom delu je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu odluku o tužbenom zahtevu i predmet vratio prvostepnom sudu na ponovno suđenje.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković