Ukidanje drugostepene presude zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac AA je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su 22.12.2008. godine zaključili ugovore o kupovini apartmana u izgradnji, u kojima su označeni kao kupci sa tuženim VV, označenim u ugovoru kao investitor, a koga je prilikom zaključenja ugovora zastupao tuženi GG po punomoćju overenom 28.07.2008. godine. Prema zaključenim ugovorima, investitor je vlasnik kat.parc. ... KO ..., a predmet ugovora su dva apartmana koja će se graditi na navedenoj kat.parceli, a investitor je za obavljanje građevinskih radova angažovao Preduzeće ''DD'' d.o.o. koga zastupa zakonski zastupnik GG. Ugovoreni rok izgradnje je kraj septembra 2009. godine, a ugovorena cena apartmana koji kupuje tužilac AA je 59.920 evra, a tužilja BB 41.640 evra. Ugovor je za navedenog investitora potpisao tuženi GG po priloženom punomoćju. Prema punomoćju tuženi VV je ovlastio tuženog GG da u njegovo ime i za njegov račun može da potpisuje sve ugovore, predugovore i pravne akte i sve ostale pravne radnje vezane za uknjižbu na parceli br. ... KO ..., po kulturi pašnjak, da može da potpisuje sve papire prilikom doparcelizacije, sticanja tehničkih uslova za gradnju, kao i svih papira vezanih za dobijanje tehničkih uslova u EPS-u, te da može da vrši prodaju iste nekretnine. Ugovorom o zajedničkoj izgradnji zaključenim 08.05.2009. godine između investitora ''DD'' d.o.o. iz ..., koga zastupa direktor GG i suinvestitora VV ugovorena je izgradnja porodičnog stambenog objekta na Zlatiboru na navedenoj kat.parceli vlasništvo tuženog VV, prema kom ugovoru suinvestitor VV radi ostvarenja cilja ugovora ulaže svoje pravo svojine na predmetnoj parceli, a investitor se obavezuje da svojim sredstvima izgradi porodični stambeni objekat, obezbedi sve akte i potrebne dozvole za gradnju, tehničku dokumentaciju, pribavi upotrebnu dozvolu i preda suinvestitoru u svojinu pripadajuće delove novoizgrađenog objekta prema uslovima iz tog ugovora i da o svom trošku izgradi objekat, s tim da će i investitoru i suinvestitoru pripasti 50% novoizgrađenog objekta. Cenu po spornim ugovorima o kupovini apartmana tužioci su isplatili tuženom GG, a radovi na izgradnji ugovorenih objekata nisu okončani do ugovorenog roka – septembra 2009. godine. Prema hipotekarnoj izjavi overenoj 23.11.2009. godine, ovde tuženi GG je hipotekarni dužnik ovde tužilaca, kao hipotekarnih poverilaca, te radi obezbeđenja potraživanja koje hipotekarni poverioci imaju prema GG kao hipotekarnom dužniku, Preduzeće ''DD'' d.o.o. ..., kao hipotekarni jemac, obezbeđuje potraživanje hipotekarnih poverilaca po osnovu spornih ugovora o kupovini apartmana u izgradnji, zasnivanjem hipoteke na nepokretnosti hipotekarnog jemca u ... u korist hipotekarnih poverilaca. Tuženi VV i GG su 22.09.2009. godine zaključili, a 23.09.2009. godine overili izjavu – saglasnost volja kojom VV opoziva pismeno punomoćje dato GG, raskidaju ugovor o zajedničkoj izgradnji na kat.parceli tuženog VV, a tuženi GG se obavezuje da potpuno obešteti kupce apartmana u izgradnji na Zlatiboru – ovde tužioce, tako što će im izvršiti povraćaj primljenog novca, uz obavezu da sporne kupoprodajne ugovore raskine. Ova izjava sadrži konstatacije da su potpisnici saglasni da je VV ovlasio GG da u njegovo ime i za njegov račun izvrši izgradnju objekta na parceli tuženog VV i izvrši prodaju i prenos vlasništva na apartmanima i primi kupoprodajnu cenu, da imaju ugovor o zajedničkoj izgradnji, te da je GG po osnovu ovlašćenja potpisao i overio ugovore o kupoprodaji apartmana u izgradnji sa ovde tužiocima. Nesporno je da tuženi GG novac koji je primio od tužilaca na ime kupoprodajne cene nije uplatio ni na jedan račun, već da je primljeni novac u celosti zadržao za sebe. Presudom prvostepenog suda, koja je u tom delu postala pravnosnažna u toku ove parnice, raskinuti su ugovori o kupoprodaji apartmana u izgradnji po ugovorima zaključenima 22.12.2008. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tuženi GG nije imao ovlašćenje po punomoćju koje je dobio od tuženog VV da vrši prodaju apartmana u izgradnji i prima kupoprodajnu cenu, da je ovim radnjama izvršio prekoračenje ovlašćenja, da ih tuženi VV naknadno nije odobrio, da se sve to potvrđuje i navedenom hipotekarnom izjavom tuženog GG kao hipotekarnog dužnika, zbog čega je, pozivajući se na odgovarajuće odredbe materijalnog prava, tužbeni zahtev usvojio samo u odnosu na tuženog GG, a odbio ga u odnosu na tuženog VV.

Polazeći od istog činjeničnog stanja, drugostepeni sud smatra da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je tuženi GG prekoračio ovlašćenje iz punomoćja, da ciljnim i jezičkim tumačenjem punomoćja proizlazi da se ono odnosi i na prodaju apartmana koji će biti izgrađeni, te da je navedenom izjavom – saglasnošću volja između tuženih tuženi VV naknadno odobrio radnje tuženog GG, da okolnost da je tuženi GG prihvatio da on u celosti izmiri predmetno novčano potraživanje tužilaca nije od uticaja na odgovornost tuženog VV u odnosu na tužioce.

Osnovano se u reviziji tuženog VV ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 394. ZPP, a što je revizijski razlog predviđen odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, kao i da zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno.

Iako nižestepeni sudovi kao osnov spora označavaju naknadu štete, u pitanju je raskid ugovora, u smislu člana 124. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj u dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze ili ugovor, pod predviđenim uslovima, raskinuti prostom izjavom – ukoliko raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Prema članu 132.stav 2. ZOO, ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Bitna činjenica u smislu navedenih odredaba materijalnog prava je utvrđivanje krivice za neizvršenje ugovornih obaveza, o čemu presuda ne sadrži bilo kakve razloge. Pri tom, drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu i žalbu tuženog GG, našavši da postoji solidarna odgovornost tuženih da tužiocima vrate isplaćene iznose na ime kupoprodajne cene, a koji stav je u suprotnosti sa zaključkom drugostepenog suda da je tuženi GG bio samo punomoćnik tuženog VV kod zaključenja spornih ugovora sa tužiocima, te da je postupao u okviru datog punomoćja, da nije prekoračio ovlašćenje, te da je tuženi VV svakako bar naknadno odobrio sve radnje koje je tuženi GG, kao njegov punomoćnik, preduzimao. Pored toga, u vezi spornog punomoćja, drugostepeni sud samo navodi da ciljnim i jezičkim tumačenjem punomoćja proizlazi da se ono odnosi i na prodaju apartmana koji će biti izgrađeni, bez daljeg objašnjenja ovog zaključka. S obzirom na utvrđenu sadržinu punomoćja kojom tuženi VV ovlašćuje tuženog GG da obavlja neophodne poslove vezane za uknjižbu na kat.parceli ..., obavlja radnje neophodne za doparcelizaciju, sticanje tehničkih uslova za gradnju, te da može da ''izvrši prodaju iste nekretnine'', ovakav zaključak drugostepenog suda je neprihvatljiv i predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava, jer punomoćje za prodaju nepokretnosti mora biti nedvosmisleno, a nepokretnost koja se prodaje mora biti precizno i tačno definisana. Očigledno je da drugostepeni sud svoj zaključak prvenstveno zasniva na svom tumačenju izjave – saglasnosti volja koju su tuženi međusobno zaključili, a iz čije sadržine zaključuje da je tuženi VV naknadno odobrio preduzetu radnju svog punomoćnika, a u smislu odredbe člana 87. i 88. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, ovakav zaključak drugostepeni sud nije mogao da izvede samo na osnovu pisanih dokaza u spisima, imajući u vidu da je prvostepeni sud odbijanje tužbenog zahteva u odnosu na tuženog VV obrazložio iscrpnom analizom saslušanih stranaka u postupku, a u vezi navedene izjave – saglasnosti volja, u celosti poverovao iskazu tuženog VV o razlozima zbog kojih je takvu izjavu potpisao. U takvoj situaciji drugostepeni sud nije mogao da izvede drugačiji zaključak od onog koji je izveo prvostepeni sud u pogledu pravog značenja te izjave, a da ne zakaže raspravu i sam izvede dokaz saslušanjem parničnih stranaka i potom oceni njihove iskaze. Stoga je osnovano ukazivanje revidenta da je preinačujući prvostepenu presudu u odnosu na njega drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi sa članom 394. ZPP, a koja je bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti navedene propuste i oceniti i odlučne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava na koju je ukazano ovim rešenjem. Pošto oceni i ostale navode iz revizije i oceni i druge neuobičajene odredbe ugovora koje su tužioci zaključili (član 9, član 14, prema kojima ugovorne obaveze preuzima i ''punomoćnik'', odnosno ''izvođač radova'', a koji nisu ugovorna strana) drugostepeni sud će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu odredbe člana 415. stav 1. i 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić