Presuda Vrhovnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na dosuđeni iznos od 780.556,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 01.11.2011. godine zaključno sa 30.11.2020. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 49.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 216/23 od 27.09.2023. godine stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, ispravljena rešenjem istog suda Prr1 102/21 od 21.07.2023. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči, kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Iz tog razloga na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Privrednim sudom u Pančevu u toku je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Banat“ a.d. Kovačica u stečaju, koji je otvoren 01.11.2011. godine. Za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju, a nakon toga je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika preuzela sva prava i dužnosti Agencije za privatizaciju. Tužiocu je kao stečajnom poveriocu u celosti priznato potraživanje u iznosu od 707.633,00 dinara, kao obezbeđeno pod brojem 4. Potraživanje se odnosi na neisplaćene minimalne zarade, regres, troškove sudskih postupaka, kamata, a kao osnov potraživanja navedeno je da je reč o rešenjima o izvršenju. Tužilac je prijavio i potraživanje u iznosu od 72.923,00 dinara, koje je priznato u iznosu od 25.738,00 dinara, kao obezbeđeno i 47.185,00 dinara u trećem isplatnom redu i ova potraživanja se odnose na neuplaćene doprinose za PIO od 01.12.2007. godine do 31.08.2008. godine, a osnov potraživanja je rešenje o izvršenju. Tužiocu nije vršena isplata utvrđenih potraživanja. Tužilac je kao stečajni poverilac podneo prigovor radi ubrzanja postupka, a potom i žalbu, koja je rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Rž St 497/20 od 19.10.2020. godine delimično usvojena i utvrđeno da je ovde tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St 266/2011, a postupajućem stečajnom sudiji naloženo da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme neophodne mere i radnje potrebne radi okončanja stečajnog postupka. U momentu otvaranja stečajnog postupka 01.11.2011. godine privredno društvo „Banat“ a.d. Kovačica imalo je većinski društveni kapital od 70 %, odnosno Agencija za privatizaciju usled raskida ugovora o prodaji društvenog kapitala označenog preduzeća kapital od 70 % ukupno registrovanog društvenog kapitala preduzeća prenela je Akcijskom fondu, koji je u vlasništvu Republike Srbije koja vrši nadzor nad navedenim.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u skladu sa odredbama člana 22. i 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, člana 154. stav 1. i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima obavezali tuženu da tužiocu naknadi štetu u visini utvrđenog potraživanja sa kamatom od podnošenja tužbe.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu imovinske štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili pravilnom primenom materijalnog prava iz člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (pravni stav izražen u Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, dopunjenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine). S tim u vezi, navodi revizije da tužilac nije pružio dokaze o šteti i uzročno posledičnoj vezi između postupanja suda i prouzrokovane štete, nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Naime, uzročno-posledična veza između štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku mora se utvrđivati u svim slučajevima kada nenaplaćeno potraživanje u izvršnom ili stečajnom postupku postoji prema fizičkom ili pravnom licu koje nije osnovano na bazi društvenog ili državnog kapitala, a što ovde nije slučaj, kako proizialzi iz utvrđenog činjeničnog stanja. Naime, utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužioca i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete, a što revizija zanemaruje.

Iz iznetih razloga. Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri utvrđivanju visine ove štete, u delu odluke o kamati.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i tuženu obavezali da tužiocu naknadi imovinsku štetu u iznosu od 780.556,00 dinara ( priznato potraživanje u iznosu od 707.633,00 dinara, kao obezbeđeno, pod brojem 4 – odnosi se na neisplaćene minimalne zarade, regres, troškove sudskih postupaka, kamata, kao i priznato potraživanje u iznosu od 25.738,00 dinara, kao obezbeđeno i 47.185,00 dinara u trećem isplatnom redu koja se odnose na neuplaćene doprinose za PIO).

Naime, odlukom Ustavnog suda I Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 ... 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog suda, o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata, obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa.

Naime, prema konačnoj listi priznatih i osporenih potraživanja razlučnih i stečajnih poverilaca na dan 23.01.2017. godine, koju je tužilac dostavio uz tužbu, broj prijave 4, ukupan iznos priznatog potraživanja iznosi 619.600,06 dinara, ali prema ostalim podacima izvršena je korekcija zakonske zatezne kamate tako da primenom proporcionalne metode u skladu sa odlukom Ustavnog suda I Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine iznos tražene kamate je manji za 88.032,94 dinara. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je preinačio nižestepene presude, tako što je odbio tužbeni zahtev za navedeni iznos, koji predstavlja razliku između zatezne kamate obračunate primenom konformne metode i zatezne kamate obračunate primenom metode prostog interesnog računa.

Iz iznetih razloga. Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odluku o zahtevu tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržanu u stavu četvrtom izreke, doneo primenom članova 165. stav 1. i 2, 153. stav 2. i 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, tako što je odbio zahtev tužene za naknadu troškova sastava revizije imajući u vidu njen delimičan uspeh u postupku po ovom vanrednom pravnom leku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković