Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o ništavosti ugovora
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacio je reviziju tužilja kao nedozvoljenu. Nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, a vrednost spora je ispod cenzusa od 40.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2092/2020
28.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mileva Vuković, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Milan Stanišić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1904/19 od 17.09.2019. godine, u sednici održanoj 28.04.2021. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1904/19 od 17.09.2019. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Čačku P 4055/17 od 29.01.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilja da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen između tužene, kao davaoca izdržavanja i sada pok. GG iz ... kao primaoca izdržavanja, overen pred Opštinskim sudom u Čačku 22.08.2001. godine pod oznakom R 352/01. Obavezane su tužilje da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 372.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 1904/19 od 17.09.2019. godine, potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilja kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Naime, u pogledu ove vrste spora sudska praksa je ujednačena, pri čemu eventualna pogrešna primena materijalnog prava ne dovodi do primene ovog instituta, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja. Pored navedenog, tužilje nisu dokazale da postoji različita sudska praksa u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse. Stavovi na koje se tužilje u reviziji pozivaju nisu merodavne za primenu instituta posebne revizije, jer se ne odnose na istu činjeničnu i pravnu situaciju.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Pobijanom odlukom odlučeno je o tužbenom zahtevu u tužbi od 15.05.2014. godine, čiju je vrednost predmeta spora utvrdio sud u iznosu od 4.000.000,00 dinara. Navedena dinarska vrednost predmeta spora odgovora protivvrednosti od 34.619 evra na dan podnošenja tužbe, obzirom da je 1 evro iznosio 115,5417 dinara.
Imajući u vidu da je predmetni spor imovinsko-pravne prirode u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić