Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog promenjenih okolnosti

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu pravnosnažnu presudu na osnovu člana 399. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se opisno ukazuje na učinjenu povredu parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP od strane drugostepenog suda, što ne može biti razlog za izjavljivanje revizije prema odredbama člana 398. stav 1. tačke 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojna VV je kao primalac izdržavanja zaključila sa svojim sinom, takođe sada pokojnim GG kao davaocem izdržavanja, ugovor o doživotnom izdržavanju dana 10.07.2003. godine, koji je overen kod Opštinskog suda u Nišu pod poslovnim brojem 3R 761/03. Ovim ugovorom, davalac izdržavanja se obavezao da svoju majku – primaoca izdržavanja doživotno izdržavanja, kao što je i do tada činio, na način i pod uslovima koji će joj omogućiti pristojan život prema njenim godinama i zdravstvenom stanju (spremanje hrane, pranje veša, obavljanje poslova u domaćinstvu, nabavka lekova, vođenje kod lekara, odgovarajuća nega), a po smrti da je pristojno sahrani po mesnim običajima uz davanje podušja. Primalac izdržavanja se obavezala da za pružene usluge izdržavanja, nakon svoje smrti, ostavi davaocu izdržavanja svoju nepokretnu imovinu stečenu po poravnanju zaključenim pred Opštinskim sudom u Nišu pod brojem P 295/91 od 18.06.1991. godine i to: ½ celog podruma i celog prizemlja i jedne sobe sa zapadne strane do ulice u visokom prizemlju sa pravom korišćenja zajedničkog ulaza i stepeništa do sobe na porodičnoj kući koja se nalazi na katastarskoj parceli br. .. u Nišu, u ulici ... broj .., sa pravom korišćenja parcele površine 3,75 ari. Ugovarači nisu ugovorili zajednicu života i ugovor je potpisao GG, dok je VV stavila otisak prsta. Davalac izdržavanja GG je iznenada preminuo ...2005. godine i za njegovog zakonskog naslednika je oglašen njegov sin, ovde tuženi BB, unuk primaoca izdržavanja. Nakon smrti davaoca izdržavanja, primalac izdržavanja se sama starala o sebi, prala je i kuvala, bila je zdrava i nije imala zdravstveni karton ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi. Tuženi je u to vreme živeo u drugoj kući sa svojom majkom koja ga je izdržavala i povremeno je posećivao primaoca izdržavanja, kupovao joj drva i hranu i vršio radove na njenom delu kuće kada je prokišnjavala. VV je podnela tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u ovoj parnici 24.03.2006. godine, a preminula je 27.03.2007. godine u toku trajanja postupka, nakon čega je postupak u svojstvu tužilje preuzela njena ćerka AA kao jedan od zakonskih naslednika. Prema tvrdnjama AA, pokojni GG se nije brinuo i starao o majci, osim što joj je ponekad kupovao hleb, niti je to činio tuženi posle njegove smrti, već je to činila ona kao ćerka, koja sa suprugom živi u odvojenom delu iste porodične kuće.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za raskid spornog ugovora o doživotnom izdržavanju smatrajući da nisu ispunjeni uslovi za njegov raskid prema članu 201. stav 1. Zakona o nasleđivanju jer ne postoje trajno poremećeni odnosi ugovarača na način i do mere nepodnošljivosti koja se zahteva za raskid ovog ugovora, niti su ispunjeni uslovi za raskid prema članu 124. Zakona o obligacionim odnosima budući da je tuženi kao potomak davaoca izdržavanja koji se pozvan na nasleđe prihvatio da ispunjava obaveze izdržavanja. Polazeći od utvrđenja da se tuženi nakon smrti oca starao o babi na način da joj je donosio hranu, obezbedio joj drva za ogrev, vršio radove na kući kada je prokišnjavala, ovaj sud je zaključio da se tuženi starao o primaocu izdržavanja u meri u kojoj su mu to dozvoljavali poremećeni porodični odnosi. Prema stanovištu prvostepenog suda, delimično neizvršavanje ugovorenih obaveza zbog poremećenih porodičnih odnosa nije takvog intenziteta da je prestala da se ostvaruje svrha zbog koje je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. Takođe, ovaj ugovor ne podrazumeva da jedino i isključivo davalac izdržavanja mora da zadovoljava sve potrebe primaoca izdržavanja, a u konkretnom slučaju tuženi je kao naslednik davaoca izdržavanja nastavio da izvršava ugovorenu obavezu izdržavanja u meri u kojoj je bila potrebna primaocu izdržavanja i onda kada su joj usluge bile potrebne, što nije podrazumevalo da oni žive u istom domaćinstvu, niti da svakodnevno budu zajedno, posebno što je primalaca izdržavanja bila dobrog zdravstvenog stanja i zdravog razuma za svoje godine, odnosno bila je i fizički i psihički sposobna da se sama brine o sebi, što je činila i dok je davalac izdržavanja bio živ.

Drugostepeni sud nije prihvatio činjenično-pravni zaključak i izneto stanovište prvostepenog suda, ocenjujući da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poremećenih odnosa ugovarača iz člana 201. stav 1. Zakona o nasleđivanju i zbog promenjenih okolnosti iz člana 202. stav 1. istog zakona. Prema stanovištu ovog suda, u slučaju da davalac izdržavanja nema bračnog druga, tada obaveze davaoca izdržavanja posle njegove smrti mogu preuzeti njegovi potomci, a pristanak potomaka na preuzimanje obaveza davaoca izdržavanja može biti izričit ili prećutan - preuzimanjem izvršavanja obaveza na već ugovoren način, čemu se primalac izdržavanja ne može protiviti. U konkretnom slučaju, u momentu zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, pravni prethodnik tuženog je kao davalac izdržavanja bio razveden, a tuženi je kao njegov sin živeo sa majkom u posebnom domaćinstvu i u vreme pokretanja postupka za raskid ugovora (podnošenjem tužbe od strane sada pokojne VV) tuženi je bio mlad i izdržavano lice. Podnošenjem tužbe za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, primalac izdržavanja je za života iskazala nesumnjivu nameru da raskine ugovor o doživotnom izdržavanju, smatrajući da ne postoji svrha opstanka ugovora. Ona kao primalac izdržavanja nije iskazala želju, niti je tražila da tuženi preuzme obavezu njegovog oca da nastavi da je izdržava. Pri tome, prema stanovištu drugostepenog suda bez uticaja je činjenica da li je tuženi izvršavao ugovorene obaveze i u kojoj meri u situaciji kada nije zaključio aneks ugovora o doživotnoj izdržavanju i time iskazao izričit pristanak na preuzimanje obaveza koje je imao njegov otac kao davalac izdržavanja. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i raskinuo predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana drugostepena odluka zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 194. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“ br. 46/95 i 6/2015) propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Prema odredbi stava 3. istog člana, ako šta drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Odredbama člana 201. istog zakona propisana su posebna pravila za raskid ove vrste ugovora zbog poremećenih odnosa ugovornika, pa je tako odredbom stava 1. propisano da ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. Prema odredbi člana 202. stav 1. istog zakona, ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovog ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti.

Odredbom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) propisani su opšti uslovi za raskid dvostranih ugovora zbog neispunjenja, pa tako kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili pod uslovima predviđenim u narednim članovima raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.

Odredbom člana 204. stav 1. Zakona o nasleđivanju je propisano da posle smrti davaoca izdžravanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu.

Dakle, ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor koji se zaključuje s`obzirom na ličnost ugovornika što je posebno izraženo u slučaju kada obaveza davaoca izdržavanja ne podrazumeva samo novčano davanje već i lično angažovanje (brigu) o primaocu izdržavanja, a što je bila obaveza pravnog prethodnika tuženog i po predmetnom ugovoru (obezbeđivanje hrane primaocu izdržavanja, odgovarajuća nega u bolesti i starosti, održavanje uredne lične higijene i urednog životnog prostora i drugo). Za takav ugovor je znatno više nego za ugovore druge vrste presudno da postoji poverenje ugovornih strana jedne prema drugoj, a posebno poverenje u drugu stranu one koja je slabija i ranjivija (primalac izdržavanja) zbog očekivanog smanjenih životnih sposobnosti svake vrste i narušenog zdravlja u poznom životnom dobu. Presudno je da je slabija ugovorna strana uverena da druga strana vodi računa o njenoj dobrobiti, da je ne shvata kao prostu obavezu i posao, već da je posmatra kao biće u nevolji kome su pažnja i staranje neophodni i da bude sigurna da će joj se druga strana naći onda kad joj je to potrebno ili joj bude potrebno. S obzirom da ovaj ugovor ima specifičnu nasledno-pravnu prirodu po kojem se razlikuje od drugih ugovora obligacionog prava, regulisan je Zakonom o nasleđivanju koji propisuje posebna pravila za njegov raskid zbog poremećenih odnosa ugovornika. S obzirom da ovaj ugovor stvara mnoštvo obaveza među ugovornicima, a dobri odnosi među njima su preduslov za izvršavanje ugovornih obaveza, primalac izdržavanja mora želeti da prima izdržavanje, negu i pažnju, a davalac mora hteti da to pruži primaocu. Čim prestanu ova htenja i nastane poremećaj odnosa među ugovornicima, onemogućava se ostvarivanje svrhe ovog ugovora. Pri tome nije bitan uzrok poremećaja odnosa, već to da je taj odnos postao nepodnošljiv bilo za jednu ili obe ugovorene strane, a takođe nije bitna ni krivica, jer i ona ugovorna strana koja je kriva za poremećaj odnosa može tražiti raskid ugovora. Takođe, Zakon o nasleđivanju predviđa i raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti sa modifikovanim pravilima za raskid po ovom osnovu u odnosu na opšta pravila propisana članom 133. Zakona o obligacionim odnosima.

U slučaju smrti davaoca izdržavanja pre primaoca, ugovor o doživotnom izdžavanju se u trenutku davaočeve smrti produžava po sili zakona, tako što na davaočevo mesto stupaju njegov bračni drug i potomci pod uslovom da su pozvani na nasleđe i da hoće i mogu da naslede. Do raskida ugovora o doživotnom izdržavanju po sili zakona dolazi ako nema bračnog druga i potomaka koji nasleđuju davaoca ili ako oni ne pristanu da produže ugovor. U slučaju pristanka, koji ne mora da bude izričit i ne podrazumeva obavezu zaključivanje aneksa ugovora o doživotnom izdržavanju, već može da bude iskazan i konkludentno nastavljanjem izvršavanja svih obaveza izdržavanja na ugovoreni način, ugovor se produžava po sili zakona.

U konkretnom slučaju, ugovor o doživotnom izdržavanju je prvobitno zaključen između majke i sina, dakle, između osoba između kojih i prirodno treba da postoji odnos međusobnog poverenja, bliskosti i povezanosti. Utvrđeno je da se pokojni davalac izdržavanja obavezao da svoju majku kao primaoca izdržavanja doživotno izdržavanja, na način i pod uslovima koji će joj omogućiti pristojan život prema njenim godinama i zdravstvenom stanju, a u ugovoru je konstatovano da je to i do tada činio. U momentu iznenadne smrti davaoca izdržavanja (...2005. godine), ovde tuženi kao njegov potomak je bio maloletno izdržavano lice i živeo je sa majkom koja ga je izdržavala. Primalac izdržavanja je tada nastavila da se sama stara o sebi i nedugo posle smrti davaoca izdržavanja je podnela tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju (24.03.2006. godine), čime je jasno izrazila volju da prekine ugovorni odnos izdržavanja sa naslednikom davaoca izdržavanja. Bez obzira na razloge ovakvog ponašanja primaoca izdržavanja, koja očigledno za života nije želela da je izdržava unuk prema sadržini obaveza iz ugovora, po nalaženju Vrhovnog suda, nakon smrti davaoca izdržavanja su se prilike i okolnosti koje utiču na izvršenje ugovornih obaveza u značajnom meri promenile za primaoca izdržavanja i za nju je postalo znatno otežano ispunjenje ugovora (budući da je nastavila sve sama da radi), a što je dovoljan razlog za raskid ugovora prema odredbi člana 202. stav 1. Zakona o nasleđivanju. U situaciji utvrđenih poremećenih porodičnih odnosa gde tuženi kao potomak za života davoca izdržavanja ne viđa primaoca izdržavanja iako su bliski srodnici, a posle davaočeve smrti počinje da je viđa sporadično uz minimalno ispunjavanje ugovorenih obaveza izdržavanja, po oceni Vrhovnog suda su ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti jer je za primaoca izdržavanja nasleđeni ugovorni odnos sa tuženim kao potomkom davaoca izdržavanja izgubio neophodan kvalitet odnosa međusobnog poverenja i poštovanja da bi ugovor bio produžen, bez obzira na nameru i volju tuženog da nastavi da pruža ugovoreno izdržavanje primaocu izdržavanja i bez obzira na to u kojoj meri je nastavio sa ispunjenjem preuzetih obaveza.

Iz navedenih razloga, revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava su neosnovani, pa je Vrhovni sud na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković