Odbijanje revizije u sporu za utvrđenje prava susvojine na nepokretnosti

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1985/22 od 12.04.2023. godine, ukinuta je prvostepena presuda u prvom, drugom, trećem i petom stavu izreke i presuđeno: 1, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA da se utvrdi da je tužilja suvlasnik na 15/24 od kp.br. .../..., potes „...“ njiva 2. klase u površini od 2,70 ari u KO ... po pravnom osnovu nasleđa, kao zakonski naslednik oca pok. ĐĐ i majke pok. EE, te da je tuženi dužan da prizna i trpi da se tužilja uknjiži u katastar nepokretnosti kod SKN Kučevo i u drugim javnim knjigama, kao novi suvlasnik istih nepokretnosti; 2, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB, da se utvrdi da je tužilja suvlasnik od 5/24 od kp.br. .../... potes „...“ njiva 2. klase u površini od 2,70 ari KO ..., po pravnom osnovu nasleđa, kao zakonski naslednik pok. EE, te da je tuženi dužan da prizna i trpi da se tužilja uknjiži u katastar nepokretnosti u SKN Kučevo i drugim javnim knjigama, kao novi suvlasnik istih nepokretnosti; 3, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca VV i GG kojim su tražili da se utvrdi da su tužioci suvlasnici na po 1/12 od kp.br. .../..., potes „...“, njiva 2. klase u površini od 2,70 ari u KO ..., po pravnom osnovu nasleđa, kao zakonski naslednici majke sada pok. ŽŽ, te da je tuženi dužan priznati i trpeti da se tužioci uknjiže u katastar nepokretnosti u SKN Kučevo i drugim javnim knjigama, kao novi suvlasnici istih nepoketnosti; 4, obavezani su tužioci da tuženom solidarno na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 89.300,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...190/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tužilaca da drugostepena presuda sadrži nejasne i međusobno kontradiktorne razloge ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kp.br. ... njiva 2. klase u površine od 76,10 ari od prvobitnog premera bila je upisana na ZZ iz ... sa celinom u pl.br. ... KO ... . Revizijom 1951. godine prilikom probijanja pruge Požarevac-Majdanpek navedena parcela se deli na kp.br. .../... u površin od 58,89 ari i kp.br. .../.. u površini od 3,52 ara, koji se upisuju na II iz ... sa celinom, a ostatak parcele se upisuje na JŽG Ministarstvo saobraćaja pruga Požarevac-Kučevo u pl.br. ... . Nakon smrti II, na osnovu rešenja o nasleđivanju upisuju se na ŽŽ, rođenu ...,sa udelom od 1/6 i ĐĐ sa udelom od 5/6, a promenom 85/72 kp.br. .../... upisuje sa površinom od 2,70 ari u pl.br. ... . Tužioci VV i GG su zakonski naslednici iza pok. ŽŽ koja je preminula 21.12.2014. godine, dok su na zaostavštini ĐĐ oglašeni za naslednike njegova supruga EE i ćerka AA sa po ½, a nakon smrti EE iza njene smrti su oglašene za naslednike ćerka BB i AA. U parnici P 653/85 majka tuženog, JJ je podnela tužbu radi utvrđenja prava svojine na kp.br. ... njiva 2. klase na „...“ površine 2,70 ari, u kojoj je navela da je od tužene ŽŽ kupila 1/6, a od pokojnog ĐĐ 5/6 navedene parcele i da je ugovor realizovan, pa je presudom na osnovu priznanja od 13.08.1985. godine utvrđeno da je JJ vlasnik na navedenoj parceli. Navedena presuda je ručno ispravljena, tako što je u izreci upisana kp. .../..., pa je na osnovu ovakve presude parcela .../... upisana na JJ. Tuženi je nakon smrti majke podneo tužbu P 2353/13 protiv sestara i u ovom predmetu je doneta presuda na osnovu priznanja 24.10.2013. godine kojim je utvrđeno da je DD, ovde tuženi, vlasnik i držalac kp.br. .../... njiva 2. klase iz ln.br. ... KO ..., a na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju R 284/87 od 10.08.1987. godine. Uviđajem na licu mesta i veštačenjem preko veštaka geometra, utvrđeno je da su parcele kp.br. .../..., .../..., kao i kp.br. .../... i .../... faktički spojene i ograđene sa svih strana ogradom od tvrdog materijala sa metalnom oplatom. Majka tuženog je postavila betonsku ogradu, i 1987. godine su izgradili pomoćni objekat. Tuženog niko nije smetao u posedu parcela.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ukinuto prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, nalazeći da je od 1985. godine pa sve do 2018. godine, kada se tužilja AA preporučnim pismom obratila tuženom, odnosno 11.09.2019. godine kada tužioci podnese tužbu ovom predmetu, pravni prethodnik tuženog i tuženi bili u kontiniranoj neprekidnoj državini predmetne parcele duže od 20 godina, ne prihvatajući iskaz tužilaca kojim su osporavali da je predmet kupoprodaje bila sporna parcela.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev iz razloga koje kao pravilne prihvata i revizijski sud.

Odredbom člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati ako stvar koju drži nije njegova. Prema članu 28. stav 4. istog zakona savestan držalac nepokretne stvari, na koje drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tuženog, njegova sada pok. majka JJ i tuženi su bili u neprekidnoj savesnoj državini sporne katastarske parcele .../... . Kako održaj predstavlja konsolidaciju pravnog stanja sa faktičkim stanjem, to se po proteku zakonskog roka faktički samo deklariše ispunjenost pravnih pretpostavki za održaj, tako da je tuženi stekao pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti, a tužiocima kao zakonskim naslednicima ranije upisanih vlasnika prestalo je pravo svojine u smislu člana 45. navedenog zakona.

Presuda je zasnovana na činjeničnom stanju utvrđenom pred drugostepenim sudom nakon otvaranja rasprave i na isto je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. U postupku je utvrđeno da su pravni prethodnik tuženog i sam tuženi bili u kontiniranoj neprekidnoj državini predmetne parcele duže od 20 godina, te su pravilno primenjene odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koje propisuju uslove za sticanje prava svojine po osnovu održaja.

U osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava, revizijom se ukazuje da se pobijana presuda zasniva samo na jednom dokazu, iskazu tuženog, da u konkretnom slučaju nema savesnosti ni tuženog ni njegovog pravnog prethodnika koji bi vodili sticanju svojine na predmetnoj nepokretnosti, što je neosnovano ukazivanje, s obzirom da je drugostepeni sud utvrdio bitne činjenice u odnosu na postojanje savesnosti tuženog i njegovog pravnog prethodnika ocenom dokaza i pravilno primenio materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer tužioci nisu uspeli u postupku po izjavljenoj reviziji.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković