Presuda Vrhovnog suda o raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., koju zastupa punomoćnik Miloš Ristić, advokat iz ..., protiv tužene DD iz ..., koju zastupa punomoćnik Biljana Etinski advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3681/23 od 11.01.2024. godine, u sednici održanoj 09.07.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3681/23 od 11.01.2024. godine u stavu prvom izreke tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 7158/2023 od 25.10.2023. godine u stavu prvom, drugom i trećem izreke.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3681/23 od 11.01.2024. godine u delu odluke o troškovima postupka (stav 2. i 3. izreke) i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 7158/2023 od 25.10.2023. godine u stavu petom izreke tako što se OBAVEZUJE tužena da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 965.575,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana po prijemu presude i ODBIJA zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiljama naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 262.500,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 7158/2023 od 25.10.2023. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužilja je delimično usvojen. Stavom drugim izreke raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen dana 06.09.2017. godine između pokojnog ĐĐ iz ... i tužene DD, overen kod javnog beležnika Miroslava Obradovića u Novom Sadu br. OPU. 2108-2017 i tužena je dužna trpeti da se kod RGZ SKN Novi Sad na dvosobnom stanu broj ..., površine 48m2 koji se nalazi u prizemlju zgrade za kolektivno stanovanje broj ..., broj ulaza ... u ulici ... u ..., upisan u list nepokretnosti broj ... KO ..., sagrađen na parceli broj ..., sprovede brisanje upisanog prava tužene i uspostavi prethodno stanje. Stavom trećim izreke utvrđeno je da nepokretnost, bliže opisana u izreci presude, čini deo zaostavštine pokojnog ĐĐ iz ... Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilja kojim je traženo da se utvrdi da je raskinut ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen dana 06.09.2017. godine između pokojnog ĐĐ iz ... i tužene DD, overen kod javnog beležnika Miroslava Obradovića u Novom Sadu broj OPU. br. 2108-2017. Stavom petim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3681/23 od 11.01.2024. godine žalba tužilaca je odbijena, žalba tužene usvojena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tražen raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zaključen dana 06.09.2017. godine između pokojnog ĐĐ iz ... i tužene DD, overenog kod javnog beležnika Miroslava Obradovića u Novom Sadu posl.br. OPU 2108-2017, te da je tužena dužna da se kod RGZ SKN Novi Sad na dvosobnom stanu broj 3, površine 48m2 bliže opisanog u izreci presude sprovede brisanje upisanog prava svojine tužene i uspostavi prethodno stanje, kao i u delu kojim je traženo da se utvrdi da nepokretnost, stan bliže opisan u izreci presude, čini deo zaostavštine pokojnog ĐĐ iz ...; obavezani su tužioci da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 420.750,00 dinara, kao i na ime naknade troškova žalbenog postupka iznos od 175.100,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja GG je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da je izjavljena revizija osnovana, kao i da ima dejstvo i u odnosu na ostale tužilje, u smislu člana 210. istog Zakona.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su pravni sledbenici sada pok. ĐĐ, i to tužilja GG, kao ćerka, a tužilje AA, BB i VV, kao supruga i ćerke pok. EE, sina pok. ĐĐ.

Pok. ĐĐ je rođen ...1932. godine, a preminuo je 29.11.2017. godine. U trenutku smrti posedovao je deo kuće u ulici ... u ... i stan u ulici ... u ..., kao i deponovana novčana sredstva kod više banaka. Ostvarivao je penziju u iznosu od 32.000,00 dinara. U toku 2004. godine operisao je tumor na grkljanu, te je komunikacija sa njim bila otežana zbog govorne proteze koju je imao, zbog čega je njegov govor često bio nerazgovetan i neartikulisan, a kod njega je izazivalo nervozu i negodovanje ako je traženo da ponovi rečeno nekoliko puta. On je bio prek i nagao čovek, želeo je da bude samostalan i nije prihvatao da se vrši bilo kakva intervencija i sređivanja u stanu bez njegovog znanja i odobrenja. Bio je štedljiv i nije pridavao značaja higijeni i telesnoj urednosti.

Stanovao je u dvosobnom stanu broj .. površine 48m2 koji se nalazi u prizemlju zgrade za kolektivno stanovanje br. ..., ulaz ..., u ulici ... u ... Stan je bio neuredan, iz njega se osećao neprijatan miris, u stanu je bila najezda buba i nalazile su se gomile besplatnih novina koje je pok. ĐĐ donosio, pa je upravnik zgrade, kome su se stanari žalili, o tome obavestio Centar za socijalni rad koji je angažovao medicinske sestre iz Gerontološkog centra koje su pok. ĐĐ ponedeljkom, sredom i petkom donosile potrepštine iz prodavnice i spremale njegov stan ako bi im on to dozvolio.

U toku 2011. godine tužena je upoznala pok. ĐĐ na autobuskoj stanici kod kvantaške pijace, kada mu je pomogla prilikom ulaska u autobus. Nakon toga oni su se sretali najmanje dva puta nedeljno i to je trajalo godinama, sve do dana kada su se, prilikom izlaska iz autobusa, pok. ĐĐ polomila kolica a tužena mu je pomogla, pa je on pozvao u stan da odnese stvari, što je tužena prihvatila. Na poziv sada pok. ĐĐ, tužena je prihvatila da ga posećuje. Pripadnici MUP PO Novi Sad PI Detelinara su intervenisali 25.09.2016. godine u ulici ..., po prijavi da je pronađena muška osoba koja se izgubila, te su utvrdili da je reč o sada pok. ĐĐ i otpratili su ga u njegov stan. Nakon ovog događaja telefonski kontakti između tužene i pok. ĐĐ su bili svakodnevni u jutarnjim časovima, a tužena bi dolazila kod njega kada bi on rekao da mu nešto treba i da ga ona poseti. Nakon izvesnog vremena njih dvoje su otišli kod ŽŽ, koja je zaposlena u Birou za pružanje pravne pomoći u Novom Sadu i koja je poznavala pok. ĐĐ od ranije i tada je pok. ĐĐ rekao da želi da s tuženom zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Ovaj ugovor je zaključen 06.09.2017. godine između sada pok. ĐĐ kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja. U ugovoru su navedene obaveze tužene, kao davaoca izdržavanja, i to način i uslovi koji će primaocu izdržavanja omogućiti pristojan život, nega, pažnja i lečenje na odgovarajući način, a u slučaju smrti sahrana po mesnim običajima. Kao naknadu za to izdržavanje primalac izdržavanja ostavlja davaocu izdržavanja navedeni stan, u kome živi, konstatovano je da ne postoji zajedničko domaćinstvo između ugovornih strana, predaja nepokretnosti je odložena do smrti primaoca izdržavanja i primalac izdržavanja je dao neopozivu dozvolu da se davalac izdržavanja može u katastarskim knjigama, na osnovu ovog ugovora uknjižiti posle smrti primaoca izdržavanja. Ugovor je overen od strane javnog beležnika Miroslava Obradovića iz Novog Sada poslovni broj OPU 2108-2017.

Nakon zaključenja ugovora tužena je redovno dolazila kod pok. ĐĐ, razgovarala sa njim, najčešće u ranim jutarenjim satima, ali je on sam kuvao obroke kada je period niže tarife obračuna električne energije, tužena je pratila pok. ĐĐ u odlascima na pijacu gde je on sam nabavljao hranu i kupovao garderobu, a u održavanju higijene stana pomogla mu je tako što je jednom oprala kupatilo, izbacila dva stara tepiha i obrisala prozor.

Nakon zaključenja ugovora u stanu pok. ĐĐ ponovo su intervenisali zaposleni AD „Ciklonizacija“, zbog buba koje su se nalazile u stanu.

Sada pok. ĐĐ je imao sina EE i ćerku, ovde tužilju GG, koji su ga obilazili, ali je tek u oktobru mesecu 2017. godine ćerka tužilje GG zatekla u stanu tuženu i saznala za ugovor o doživotnom izdržavanju. Nakon toga je ona sa pok. ĐĐ došla kod ŽŽ i tražila informaciju o zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju, dobila je informaciju da je ugovor zaključen i ŽŽ je rekla da ugovor može da se raskine ukoliko na to pristanu obe ugovorne strane, s tim što je tada pok. ĐĐ ćutao. Od saznanja za navedeni ugovor tužilja GG i njena ćerka su počele intenzivno da obilaze pok. ĐĐ, donosile mu hranu, presvlačile garderobu, a ćerka tužilje GG je pozvala tuženu u stan svog dede radi razgovora o navedenom ugovoru. Tada je tužena rekla da ni ona, a ni ćerka tužilje GG ne zaslužuju navedeni stan, da ona ništa specijalno za ĐĐ nije učinila, osim što je povremeno dolazila da popije kafu i da će poništiti ugovor i vratiti stan. Tada je pok. ĐĐ rekao tuženoj da raskida ugovor sa njom, na šta je ona pristala, a na opasku tužene da možda ne pristane na ugovor, pok. ĐĐ je rekao da će je tužiti. Nekoliko dana posle toga on je otišao sam kod ŽŽ i rekao da nema nameru da „kvari“ ovaj ugovor.

Pred kraj života pok. ĐĐ je pogoršano zdravstveno stanje na način bliže naveden u obrazloženju pobijane presude, zbog čega su ga ćerka i unuka vodile kod lekara i odlazile po lekove, a na poziv tužene 28.11.2017. godine je ponovno intervenisala AD „Ciklonizacija“. Pok. ĐĐ je preminuo ...2017. godine u trenutku kada je ćerka tužilje GG bila u stanu, pre toga je pozvala hitnu pomoć, kasnije u popodnevnim časovima ponovno je pozvana hitna pomoć kada je došla i tužilja GG, ali je nakon odlaska hitne pomoći pok. ĐĐ preminuo. Pred njegovu smrt, negovale su ga isključivo GG i njena ćerka ZZ.

Tužena je prisustvovala sahrani pok. ĐĐ, troškove sahrane je delimično snosio PIO Fond, a delimično tužilja GG, da bi nakon sahrane tužena poštom poslala tužilji GG iznos od 70.000,00 dinara na ime troškova sahrane, ali joj je ovaj iznos vraćen.

Na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju tužilja je upisana kao vlasnik stana koji je bio predmet ugovora.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je raskinuo ugovor o doživotnom izdržavanju i utvrdio da navedeni stan predstavlja zaostavštinu sada pok. ĐĐ, s obzirom da tužena nije u periodu od zaključenja ugovora do smrti pok. ĐĐ pružala pok. ĐĐ uslove za higijenski standard stanovanja, lične higijene, spravljanja hrane, odlaska kod lekara, niti je imala troškova u pogledu pribavljanja hrane, odeće i obuće, na način koji je predviđen u ugovoru o doživotnom izdržavanju. Kvalitet života pok. ĐĐ je ostao nepromenjen i nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, a tužena ga, i pored pogoršanja zdravstvenog stanja, nije vodila kod lekara, već su to činile njegova ćerka i unuka, u trenutku njegove smrti tužena nije bila prisutna, a nije učestvovala ni u troškovima sahrane.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i nije prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda, smatrajući da tužilje nisu dokazale ispunjenost uslova za raskid predmetnog ugovora propisanih odredbom člana 124. ZOO u pogledu ispunjavanja ugovorne obaveze od strane tužene kao davaoca izdržavanja, a uz naročit osvrt na osobenost, životne navike i sa tim u vezi potrebe primaoca izdržavanja, međusobne odnose primaoca i davaoca izdržavanja. Drugostepeni sud smatra da je sada pok. ĐĐ usled nebrige članova porodice, izabrao tuženu da sa njom zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju kako bi sebi obezbedio određenu pažnju, sigurnost i izvesnost u budućnosti, bez obzira na činjenicu da je bio materijalno zbrinut, da nije bio nemoćno lice i da svoje navike i način života održavao sve do pred smrt. Primalac izdržavanja je, prema stanovištu drugostepenog suda, bio zadovoljan načinom na koji je tužena izvršavala svoje obaveze, a radnjama zakonskih naslednika pok. ĐĐ tužena je bila sprečena da ugovorom preuzete obaveze izvršava.

Vrhovni sud smatra da ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda nije prihvatljivo.

Izvedeni dokazi, koje je prvostepeni sud pravilno cenio, ne ukazuju na opravdanost opstanka spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, kako se to osnovano u reviziji ukazuje. Pogrešno je drugostepeni sud zaključio da je tužena u svemu izvršavala svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju. Tačno je da je tužena, kao davalac izdržavanja, primaocu izdržavanja ukazivala određenu pažnju, uvažavanje i razumevanje. Ali potrebe primaoca izdržavanja su bile i obezbeđenje odgovarajućih uslova za stanovanje, hranu, odeću i obuću, kao i negu odgovarajuću njegovom zdravstvenom stanju i starosnom dobu. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da tužena nije, prema obavezama iz ugovora, omogućila primaocu izdržavanja pristojan život (kako je to u ugovoru navedeno), jer je stan sada pok. ĐĐ i dalje bio neuredan, on je sam nabavljao namirnice i spremao sam sebi hranu, a tužena ga nije vodila kod lekara kada mu se pogoršalo zdravstveno stanje, već je to činila tužena GG i njena ćerka, koje su i bile u stanu u trenutku smrti primaoca izdržavanja. Prema tome, tužena nije omogućila sada pok. ĐĐ pristojan život, u smislu člana 1. ugovora o doživotnom izdržavanju, a u tome nije bila sprečena od strane tužilaca, kako to pogrešno zaključuje drugostepeni sud. Činjenica da je tužilja GG vratila tuženoj iznos za sahranu sada pok. ĐĐ ne ukazuje na drugačiji zaključak o ispunjavanju obaveza tužene i za opstanak spornog ugovora, jer ostale obaveze iz ugovora nije izvršavala na način kako je u ugovoru određeno.

Zbog svega navedenog, revizija tužilja je usvojena, a pobijana presuda preinačena i potvrđena prvostepena presuda u delu odluke o raskidu ugovora.

Tužilje su uspele u postupku, troškove postupka su tražile i opredelile, zbog čega je tužena dužna da te troškove naknadi u smislu člana 153. i 154. ZPP. Troškovi se odnose na: sastav tužbe u iznosu od 24.750,00 dinara plus 50% za drugog tužioca, ukupno 37.125,00 dinara, sastav dva podneska po 24.750,00 dinara plus 50% za drugog tužioca, ukupno 74.250,00 dinara, sastav dva podneska po 24.750,00 dinara plus 150% za zastupanje još tri tužioca ukupno 123.750,00 dinara, sastav žalbe na rešenje o privremenoj meri 49.500,00 dinara plus 50% za drugog tužioca ukupno 123.750,00 dinara, sastav dve žalbe na presude po 123.750,00 dinara, ukupno 247.500,00 dinara i troškovi veštačenja ukupno 62.000,00 dinara, kao i takse na tužbu 62.800,00 dinara, takse na rešenje o privremenoj meri 31.400,00 dinara i takse na žalbu protiv rešenja o privremenoj meri i drugostepenu odluku, taksu na prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu po 62.800,00 dinara, sve ukupno 965.575,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Tužilje su uspele u revizijskom postupku, troškove revizijskog postupka su tražile i opredelile u reviziji, pa je tužena dužna da tužiljama isplati na ime sastava revizije 67.500,00 dinara, takse na reviziju i presudu po 97.500,00 dinara, ukupno 262.500,00 dinara.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 416. stav 2. i člana 165. ZPP.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković