Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbijanju revizije zbog postojanja presuđene stvari

Prema stanju u spisima, tužilac je sin pokojnog BB koji je rehabilitovan pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Somboru Reh 110/13 od 10.07.2014. godine. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru P 29/16 od 02.11.2015. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu (kao zakonskom nasledniku rehabilitovanog lica) isplati na ime rehabilitacionog obeštećenja - naknadu materijalne štete i nematerijalne štete od ukupno 77.558.846,66 dinara i to: za obavljeni a neplaćeni rad njegovog oca u redovno radno vreme i prekovremeni rad, po osnovu gubitka plate za vreme nezaposlenosti po prestanku lišenja slobode, po osnovu razlike u ličnom dohotku pre i posle štetnog događaja, po osnovu gubitka beneficiranog radnog staža i po osnovu razlike u penziji, kao i po osnovu naknade za psihički – duševni bol zbog protivpravnog lišenja slobode. Tužbom podnetom u ovom sporu tužilac traži da se obaveže tužena da mu (kao zakonskom nasledniku pok. oca BB) isplati ukupno 77.558.846,66 dinara i to: za obavljeni a neplaćeni rad njegovog oca u redovno radno vreme i prekovremeni rad, po osnovu gubitka plate za vreme nezaposlenosti po prestanku lišenja slobode, po osnovu razlike u ličnom dohotku pre i posle štetnog događaja, po osnovu gubitka beneficiranog radnog staža i po osnovu razlike u penziji. U podnetoj tužbi tužilac, kao pravni osnov njegovog tužbenog zahteva navodi neosnovano obogaćenje.

Nižestepeni sudovi su podnetu tužbu odbacili zbog postojanja pravnosnažno presuđene stvari. Naime, pravnosnažno presuđena stvar postoji kada između pokrenute i ranije pravnosnažno okončane parnice postoji identitet stranaka i identitet zahteva. Prema članu 359. stav 2. ZPP, sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu po kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu.

Tokom postupka je utvrđeno da su ovde tužilac i tužena bili stranke i u parnici okončanoj pravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru P 29/16 od 02.11.2015. godine, a postoji i identitet zahteva u ovoj i pravnosnažno okončanoj parnici. Tužilac u obe parnice traži naplatu novčanog potraživanja, na osnovu činjenice da rehabilitovanom licu - njegovom pokojnom ocu, tokom izdržavanja zatvorske kazne na koju je osuđen iz ideoloških i političkih razloga nije plaćena naknada za prinudni rad, niti naknada za izgubljenu platu, beneficirani radni staž i penziju, koja tužiocu pripada kao njegovom zakonskom naslediniku. U pravnosnažno okončanoj parnici tužilac je isplatu tog novčanog potraživanja tražio po osnovu prava na rehabilitaciono obeštećenje (naknadu materijalne i nematerijalne štete), propisanog članom 26. stav 1. Zakona o rehabilitaciji. Tužbom podnetom u ovoj parnici tužilac isplatu istog novčanog potraživanja traži po osnovu neosnovanog obogaćenja (sticanja bez osnova), u skladu sa članom 210. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepni sudovi su pravilno primenili odredbu člana 359. stav 2. ZPP, jer između ove i pravnosnažno okončane parnice postoji subjektivni (stranke) i objektivni (tužbeni zahtev) identitet.

Nisu osnovani navodi revizije o bitnim povredama odredaba parničnog postupka i pogrešnoj primenii materijalnog prava. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP i odredbe člana 294. stav 2. ZPP nije zakonom propisani razlog za reviziju (član 407. stav 1. ZPP). Suprotno navodima revizije, pravni osnov naveden u tužbi nije od značaja za sud (član 192. stav 4. ZPP), pa zato promena tog osnova u podnetoj tužbi nema značaj za nepostojanje identiteta tužbenog zahteva u ovoj i ranijoj, pravnosnažno okončanoj parnici. Stoga su pravilno odlučili nižestepeni sudovi kada su odbacili tužbu tužioca zbog pravnosnažno presuđene stvari.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta na osnovu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić