Odbijanje revizije tuženog u sporu za povećanje izdržavanja maloletnog deteta

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Na reviziju tuženog, tužilje su blagovremeno odgovorile.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja BB i tuženi VV, bivši su vanbračni partneri, u čijoj zajednici je rođena mal. tužilja AA dana ...2014. godine. Vanbračna zajednica je trajala do 2017. godine od kada je tuženi na ime izdržavanja mal. AA doprinosio plaćanjem iznosa od po 6.000,00 dinara mesečno. Tužilja BB (rođena 1978. godine), lekar je ..., zaposlena u DZ ..., gde ostvaruje mesečnu zaradu od oko 100.000,00 dinara do 110.000,00 dinara. Sa maloletnom AA živi u svom stanu u ..., odakle svakodnevno putuje na posao, dok tuženi VV (rođen 1967. godine), živi sa majkom u porodičnoj kući u ..., ali je i vlasnik stana u ..., površine 53m2. Tuženi nije u radnom odnosu, s tim što je završio ... fakultet i povremeno radi u Zavodu za ..., gde na godišnjem nivou ostvari oko 170.000,00 dinara. Takođe, vlasnik je 2,5 jutara poljoprivrednog zemljišta na kojem sadi jagode i žitarice i po kom osnovu godišnje ostvaruje neto zaradu od 5.000 evra.

Ukupne mesečne potrebe mal. AA mogu se podmiriti iznosom od oko 45.000,00 dinara, koliko iznosi i minimalna suma izdržavanja, a osim potreba u pogledu ishrane, garderobe, školskog pribora, za dnevni boravak u školi tokom dve nedelje u mesecu potrebno je izdvojiti 5.000,00 dinara, a za dečijeg psihologa koga je angažovala majka za čuvanje i rad sa mal. AA, 15.000,00 dinara mesečno. S obzirom da je prihvatio mišljenje organa starateljstva, prvostepeni sud je odlučio da mal. AA poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, pa je obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju mal. tužilje plaćanjem mesečnog iznosa od 18.000,00 dinara, počev od 01.12.2023. godine (tužba je podneta 27.11.2023. godine). Međutim, drugostepeni sud je zaključio da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 160. Porodičnog zakona u pogledu visine doprinosa tuženog u izdržavanju maloletne AA, jer nije pravilno ocenio mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, pa je obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju mal. AA plaćanjem iznosa od još 7.000,00 dinara mesečno (ukupno 25.000,00 dinara), počev od 01.12.2023. godine pa ubuduće.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno odredio doprinos tuženog u izdržavanju mal. tužilje.

Polazeći od kriterijuma određivanja izdržavanja propisanih odredbom člana 160 Porodičnog zakona zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11-dr zakon i 6/15), a s obzirom na utvrđene potrebe mal. tužilje kao poverioca izdržavanja koje su u okviru minimalne sume izdržavanja, te utvrđene mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, a rukovodeći se i najboljim interesom maloletnog deteta saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno je drugostepeni sud ocenio da tužilac treba da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta plaćanjem mesečnog iznosa od 25.000,00 dinara.

Suprotno revizijskim navodima, tuženi je u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje plaćanjem navedenog iznosa s sobzirom na njegove prihode, mogućnosti za sticanje zarade, kao i mogućnosti da se dodatno radno angažuje. Naime, nezavisno od činjenice što tuženi nije u stalnom radnom odnosu u ovom momentu, on prema sopstvenom iskazu ostvaruje godišnju neto zaradu od 5.000 evra od poljoprivredne proizvodnje, a iako je samo povremeno radno angažovan od strane ... zavoda, ima mogućnost da svoje znanje i svoje sposobnosti u okviru zanimanja dodatno angažuje i po tom osnovu ostvari novčana sredstva za izdržavanje mal. tužilje. Osim toga, poseduje i stan u vlasništvu površine 53m2 u Novom Sadu, čijim bi izdavanjem ostvarivao zakupninu, a činjenica da on u ovom momentu ne izdaje stan, kao ni činjenica što ima nameru, kako to tvrdi u reviziji, da se preseli u taj stan s obzirom da je kod majke samo privremeno, nije relevantna s obzirom da sud prema odredbi člana 160. stav 3. Porodičnog zakona, procenjuje i same mogućnosti za ostvarivanje prihoda koja po tom osnovu postoji jer ima svojinu na stanu, nezavisno od toga da li stan izdaje u ovom momentu, odnosno da li će ga u budućnosti izdavati.

Neosnovano tuženi u reviziji ističe da drugostepeni sud nije dao značaj činjenici da on izdržava majku i da je „obaveza prema njoj ista, ako ne trenutno i veća od izdržavanja mlt. deteta“. Prema članu 154. stav 1. PZ, mal. dete ima pravo na izdržavanje od roditelja i ono je sastavni deo roditeljskog prava, pa obaveza roditelja da izdržava maloletno dete postoji i onda ako to ide na štetu njegovog vlastitog izdržavanja. Zbog toga je obaveza roditelja da izdržava maloletno dete primarna u odnosu na izdržavanje drugih srodnika pa i roditelja čije pravo na izdržavanje nije bezuslovno kao u slučaju maloletne dece (član 156. PZ), posebno u situaciji ako roditelj nije bez sredstava za izdržavanje, s obzirom da ostvaruje penziju, kao u konkretnom slučaju tužiočeva majka.

Po oceni Vrhovnog suda, određenim doprinosom u izdržavanju mal. tužilji se obezbeđuje zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj, u skladu sa njenim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje maloletnog deteta obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njoj, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje maloletnog deteta, pa se kod svega navedenog po oceni Vrhovnog suda revizijom neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava. Ostalim revizijskim navodima tuženog, posredno i neposredno, osporava se činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, navodi revizije vezano za utvrđeno činjenično stanje nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog Zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu o izdržavanju.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković