Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zastarelosti zahteva za zaostavštinu prema nesavesnom držaocu

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3812/2019 od 08.10.2019. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu - Sudska jedinica u Vlasotincu P 3453/2017 od 17.01.2019. godine u prvom, drugom, trećem, četvrtom i šestom stavu izreke, tako što je: odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se prema tuženom utvrdi da zaostavštinu sada pokojne njegove supruge DD rođene ... bivše iz ... od oca ĐĐ i majke EE, umrle ...1995. godine, po osnovu sticanja zajedničke imovine predstavlja njen udeo od ½ idealna dela na nepokretnostima koje su u trenutku njene smrti bile upisane na ime tuženog - parceli ..., njiva III klase na mestu zvanom „...“ iz lista nepokretnosti ... KO ..., ukupne površine 4 ara 10 m2, od četa 101 m2 pod kućom koja se sastoji od presoblja, kuhinje sa dnevnom sobom, dve spavaće sobe, kupatila i terase prema ulici u prizemlju korisne površine 90,26 m2, hodnika, kuhinje sa dnevnom sobom, spavaće sobe, kupatila i lođa terase prema ulici u potkrovlju i 47,08 m2 pod garažom i šupama - pomoćnim objektima, kao i kuće u površini od 0,90 ari na parceli ... KO ..., Opština ...; odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da su zakonski naslednici na utvrđenoj zaostavštini pokojne DD u momentu njene smrti, pored tuženog, bili i roditelji ostavilje - otac ĐĐ bivši iz ... rođen ...1921. godine i preminuo ...1998. godine i majka EE iz ... rođena ...1921. godine i preminula ...2003. godine, te da su oni po osnovu nasleđivanja iza smrti pokojne DD postali suvlasnici na njenom udelu od ½ idealna dela imovine i to tuženi u udelu od ½ idealna dela a otac ĐĐ i majka EE u udelima od po ¼ idealna dela; odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se prema tuženom utvrdi da su suvlasnici po osnovu zakonskog nasleđivanja iza smrti svojih roditelja, pokojnog ĐĐ i pokojne EE i to na po ½ idealna dela u udelima svojih roditelja; odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da je u odnosu na celu parcelu ... upisanu u list nepokretnosti ... KO ..., kako na zemljištu, tako i na kući i pomoćnim objektima izgrađenim na tom zemljištu, tuženi vlasnik 9/12 idealnih delova a tužioci vlasnici sa po 1/12 idealnih delova to je tuženi dužan da prizna i da trpi upis promene vlasništva u katastar nepokretnosti bez njegove posebne saglasnosti i prisustva a na osnovu ove presude; obavezani tužioci da solidarno isplate tuženom iznos od 162.000,00 dinara na ime naknade troškova postupka u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP jer drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je pogrešno primenio neku procesnu odredbu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je ...1967. godine zaključio brak sa DD. U početku supružnici su živeli u kući roditelja tuženog, a kasnije su na zemljištu u svojini oca tuženog u selu ..., Optšina ..., sagradili kuću. Tokom 1976. godine kupljen je plac u ... na kojem je sagrađena kuća, u koju su se tuženi i njegova supruga uselili tokom 1980. godine. Tuženi je obavljao ... poslove, a njegova supruga nije radila - po preseljenju u kuću u ... vodila je domaćinstvo, a u selu ... je zajedno sa tuženim obrađivala zemlju i gajila stoku. Supruga tuženog je preminula ...1995. godine. Nadživeli su je roditelji - otac DD (umro ...1998. godine) i majka ĐĐ (umrla ...2003. godine). Tužioci su braća i sestre pokojne supruge tuženog.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da sporne nepokretnosti predstavljaju zajedničku imovinu supružnika - tuženog i sada pokojne DD, u smislu člana 321. Zakona o braku i porodičnim odnosima, i da udeo supruge tuženog u sticanju te imovine od ½ idealna dela čini njenu zaostavštinu koju su, danom otvaranja nasleđa, po osnovu zakona nasledili tuženi i njeni roditelji, a nakon smrti roditelja tužioci sa određenim naslednim udelima.

Drugostepeni sud je prihvatio utvrđeno činjenično stanje, ali je smatrao da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, odnosno da nije primenjen član 139. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme smrti supruge tuženog kojim su propisani rokovi zastarelosti prava zahtevati zaostavštinu. Po nalaženju tog suda, tuženi je nakon smrti supruge bio savesni držalac spornih nepokretnosti, a tužioci su podneli tužbu po isteku roka od 10 godina od smrti svoje sestre pa su zato izgubili pravo na zaostavštinu, zbog čega nije od značaja činjenica da je sada pokojna DD doprinosila sticanju zajedničke imovine tokom bračne zajednice sa tuženim.

Po stanovštu Vrhovnog kasacionog suda, ovakav pravni stav drugostepenog suda nije prihvatljiv i zasnovan je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, sporna nepokretna imovina stečena je u braku tuženog i pokojne DD koji je trajao 28 godina, i zato predstavlja njihovu zajedničku imovinu u smislu člana 171. stav 1. Porodičnog zakona. Udeo pokojne DD u njenom sticanju je podjednak sa udelom tuženog, u skladu sa zakonskom pretpostavkom predviđenom u članu 180. stav 2. navedenog zakona da su udeli supružnika u stiacanju zajedničke imovine podjednaki, koju tuženi predloženim i izvedenim dokazima nije uspeo da obori, odnosno da dokaže da je njegov udeo u sticanju te imovine veći.

Udeo sada pokojne DD u sticaju zajedničke imovine tokom braka sa tuženim, utvrđen u alikvotnom udelu od ½ idealna dela, čini njenu zaostavštinu i može se nasleđivati u smislu člana 2. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik SRS“, broj 52/74 ... 25/82) važećeg u vreme njene smrti. Saglasno članu 13. stav 1. i 2. tog zakona, zaostavštinu pokojne DD nasleđuju na jednake delove njen suprug - tuženi i oba njena roditelja, odnosno tužioci nakon njihove smrti po pravu predstavljanja. Nasledni udeo roditelja pokojne DD je po 1/8 idealnih delova (član 13. stav 2. Zakona o nasleđivanju) a udeo tužilaca je po 1/12 idealnih delova (član 14. Zakona o nasleđivanju).

Suprotno pravnom shvatanju drugostepenog suda, pravo tužilaca da zahtevaju zaostavštinu nije zastarelo. Odredbom člana 139. Zakona o nasleđivanju propisano je da pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stavari zaostavštine, a najdalje za 10 godina računajujći za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta (stav 1), kao i da ovo pravo prema nesavesnom držaocu zastareva za 20 godina (stav 2).

Prema članu 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Tuženi u ovom slučaju nije savesni držalac jer zna da su predmetne nepokretnosti stečene u toku bračne zajednice sa sada pokojnom DD, i da zato nije njihov isključivi vlasnik već da na njima postoji zajednička svojina. Zbog toga tuženi, udeo pokojne supruge u sticanju te imovine kao deo njene zaostavštine, drži kao nesavesni držalac. U takvoj situaciji, pravo tuženih da zahtevaju zaostavštinu zastareva za 20 godina (član 139. stav 2. Zakona o nasleđivanju), a taj rok nije protekao do dana podnošenja tužbe (17.05.2012. godine) računajući od smrti ostavilje.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP. Tužiocima su dosuđeni troškovi postupka po vanrednom pravnom leku u iznosu od 175.000,00 dinara - za sastav revizije 36.000,00 dinara, sudsku taksu za reviziju 59.600,00 dinara i sudsku taksu za odluku po reviziji 79.400,00 dinara. Tuženi je u skladu sa članom 160. stav 1. ZPP, dužan da svakom od tužilaca isplati jednaki deo pripadajućih troškova - po 58.333,33 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić