Odbacivanje revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost u Užicu

Protiv rešenja drugostepenog suda, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije predlagača na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik RS“, br. 45/13 ... 106/15), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava.

Pobijanim rešenjem odlučeno je o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, a revizijom se ukazuje da je potrebno odlučiti o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. i člana 47. Zakona o eksproprijaciji, odnosno načinu određivanja visine tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti. U sprovedenom postupku nižestepeni sudovi su tržišnu vrednost eksproprisane nepokretnosti i vrednost šumskih zasada utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisane nepokretnosti (na osnovu nalaza sudskog veštaka građevinske i šumarske struke) u smislu člana 42. i člana 47. Zakona o eksproprijaciji, izraženog kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Navodima revizije se kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne odluke u kojima su sudovi drugačije odlučivali u bitno istovetim činjenično – pravnim sporovima, zbog čaga nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, stavom 2. istog člana da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti podnet je 11.02.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 1.084.650,00 dinara.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, to je Vrhovni sud utvrdio da je revizija predlagača nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković