Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u postupku eksproprijacije

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 663/24 od 01.08.2024. godine odbijena je žalba predlagača i potvrđeno označeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu predlagač je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, „Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/2014, 6/2015, 106/2015, 14/2022) Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pobijanim rešenjem odlučeno je o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, a revizijom se ukazuje da je potrebno odlučiti o reviziji i radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno načina određivanja visine tržišne vrednosti nepokretnosti. U sprovedenom postupku nižestepeni sudovi su tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisanu nepokretnost i instalaciju (na osnovu nalaza sudskih veštaka građevinske struke) u smislu člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95 ... 20/09) izraženog kroz odluke ovog suda kojima je odlučivano o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke revizijskog suda, ne znači nužno i da je drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu čl. 27. stav 2. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak određivanja naknade za ekspropisane nepokretnosti i za biljne kulture pred sudom je započet 29.10.2021. godine, kada je dinarska protivvrednost evra iznosila 117,5843 dinara. Pobijanim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je određena naknada za eksproprisane nepokretnosti i biljne zasade u ukupnom iznosu od 2.623.049,00 dinara. Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja predloga, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stava 3. ZPP..

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković