Presuda Vrhovnog suda o naknadi za faktičku eksproprijaciju zemljišta

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2974/21 od 09.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom usvajajućem delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Sadržinom revizije tuženog ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 1. tačka 1. do 3. ZPP, jer nije predviđena kao revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je polovinu kp br. .., upisanu u ZKUL broj .. KO Veternik, nasledila nakon smrti oca, rešenjem o nasleđivanju Opštinskog suda u Novom Sadu O 1310/96 od 05.03.1997. godine, a drugu polovinu stekla po osnovu Ugovora o poklonu zaključenog sa majkom 12.03.1997. godine. Deobom parcele .. površine 56a 27m2, nastale su tri nove parcele: .. površine 47a 1m2, .. površine 13 m2 i .. površine 9a 13m2. U LN broj .. KO Veternik, tužilja je upisana kao vlasnik kp br. .. površine 47a 3m2, kp br. .. površine 13m2 i kp br. .. površine 9a 12m2. Parcele su prema načinu korišćenja njiva 2. klase, po vrsti gradsko građevinsko zemljište. Na navedenim parcelama tokom 1996. godine počela je da se sprovodi infrastruktura. Pre oko 10 godina formirana je ulica koja je asfaltirana. Prema Planu generalne regulacije prostora mešovite namene zapadno od ... bulevara i severno od Bulevara ... u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, broj 15/12), navodi se da je zona u kojoj se nalaze ove parcele zona porodičnog stanovanja, da je namena zemljišta – površina javne namene, a u delu pod naslovom „Pravila građenja“ navedeno je da za parcele broj .. i .. i južni deo parcele .. nije moguće izdati traženu informaciju dok se ne donese novi Plan detaljne regulacije za područje Veterničke rampe, te da je severni deo kp br. .. namenjen za površinu javne namene. Na kp br. .. i kp br. .. KO Veternik postoji izgrađena elektro-energetska mreža, dok na kp br. .. KO Veternik nema izgrađene elektro-energetske mreže. Kp br. .. i .. su infrastrukturno opremljene i saobraćajno povezane sa drugim ulicama u KO Veternik i koriste se od strane neograničenog broja korisnika javnih površina. Parcela .. nije infrastrukturno opremljena i privedena nameni. Postupak eksproprijacije nije sproveden niti je tužilji i njenim pravnim prethodnicima od strane tuženog isplaćena naknada za eksproprijaciju zemljišta ovih parcela. Prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke tržišna vrednost predmetnog zemljišta po 1 m2 iznosi 97,40 evra, odnosno 11.452,48 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su predmetne parcele prema Planu generalne regulacije prostora namenjene za površinu javne namene, te da kp br. .. i kp br. .. u prirodi predstavljaju javnu površinu (deo ulice) koja služi za opštu upotrebu, odnosno iste su privedene nameni u skladu sa planskim aktom tuženog i kao takve su postale dobro u opštoj upotrebi, u javnoj svojini tuženog, u smislu člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini, te tužilji pripada tržišna naknada za navedene nepokretnosti. Takođe, tužilji pripada naknada i za kp br. .. iako u prirodi još nije privedena nameni, jer je planskim aktom tuženog namenjena za površinu javne namene, te je tužilja onemogućena, prema razlozima pobijane presude, u vršenju prava svojine na predmetnoj parceli, odnosno ograničeno joj je pravo na mirno uživanje imovine zbog smanjene mogućnosti raspolaganja navedenom parcelom usled neprivođenja zemljišta nameni, što za posledicu ima nesigurnost tužilje u pogledu toga šta će biti sa njenom imovinom. Kako tuženi nije sproveo upravni postupak u smislu Zakona o eksproprijaciji, niti je tužilji isplatio naknadu za oduzeto zemljište ili je na drugi način obeštetio, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi na ovaj način lišio tužilju prava na imovinu protivno odredbama člana 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo u delu kojim su tužilji priznali pravo na isplatu iznosa u visini tržišne vrednosti parcela u površini koja je faktički privedena planiranoj nameni, odnosno za kp br. .. i kp br. .., jer je tužilja lišena svojine u javnom interesu bez sprovedenog postupka eksproprijacije, pa joj pripada novčana naknada u visini tržišne vrednosti ovih parcela u iznosu od 54.009.986,40 dinara. Međutim, u odnosu na kp br. .. površine 9a 12m2, u čijem je tužilja posedu, materijalno pravo je pogrešno primenjeno.

U konkretnom slučaju, kp br. .. predviđena je prema planskim dokumentima tuženog za površinu javne namene, ali zemljište nije faktički oduzeto od tužilje i privedeno nameni za koju je predviđeno planskim aktima. U takvoj situaciji za isplatu tražene novčane naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta kao za oduzeto pravo svojine, nije dovoljno samo da je ono planskim aktima jedinice lokalne samouprave određeno za javnu površinu ili površinu ostale namene, već je nužno da je zemljište toj nameni privedeno i koristi se u skladu sa planskim aktom, čime je vlasnik onemogućen da na njemu ostvaruje vlasnička prava u punom obimu, što sa ovom parcelom nije slučaj. Predmetno zemljište nije ni pravno ni faktički na licu mesta privedeno nameni predviđenoj planskim aktima, niti se sporna parcela koristi kao površina javne namene, zbog čega bi tuženi bio u obavezi da isplati tužilji njenu tržišnu vrednost. Tužilja nije ograničena u vršenju svojinskih prava na navedenoj parceli, pa nema elemenata za zaključak da planski akt ima za posledicu takvo ograničenje imovine tužilje koje vodi isplati tržišne naknade za zemljište u čijem je posedu.

Tuženi ima funkciju urbanističkog planiranja građevinskog područja i donošenja prostornih planova, ali za isplatu naknade po osnovu oduzimanja prava svojine i garantovanog prava na imovinu sama činjenica donošenja planskih akata ne može se smatrati privođenjem zemljišta nameni, jer se tek sprovođenjem zakonske procedure za oduzimanje zemljišta ili neposredinim oduzimanjem i lišavanjem vlasnika da zemljište koristi u punom obimu svojih vlasničkih ovlašćenja, stiču uslovi za isplatu tržišne naknade i obavezu tuženog da sprovede postupak parcelacije i izvrši upis svog prava svojine.

Sledom navedenog, pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da propust nadležnih organa da tokom dužeg vremenskog perioda ne privedu zemljište nameni i sprovedu postupak eksproprijacije predstavlja povredu prava na imovinu, odnosno ograničenje mirnog uživanja imovine tužilje u odnosu na parcelu .. . U sprovedenom postupku, nije dokazano da su prava tužilje kao sopstvenika ograničena u korišćenju zemljišta ove parcele, niti je ona onemogućena da zemljištem raspolaže, prodaje ga, izdaje u zakup i slično, pa je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da je donošenje planskih akata imalo za posledicu nesigurnost tužilje u pogledu toga šta će biti sa njenom imovinom i da su joj smanjene mogućnosti raspolaganja i korišćenja predmetne parcele.

Zbog navedenog, pravo tužilje na isplatu naknade za predmetnu parcelu može nastati tek u momentu kada joj tuženi zemljište formalno ili faktički oduzme i privede nameni bez isplate odgovarajuće novčane naknade.

Kod utvrđene tržišne vrednosti 1 m2 zemljišta na spornom lokalitetu od 11.452,48 dinara, površina od 9a 12m2 ima vrednost od 10.444.570,60 dinara, pa kako imovina tužilje u ovom delu nije oduzeta, niti je ograničeno njeno korišćenje aktima javne vlasti, nižestepene presude su delimično preinačene i u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužilje.

U preostalom revizija tuženog nije osnovana, jer je u potpunosti pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno o naknadi za faktički oduzeto pravo svojine tužilje na parcelama .. i .., koje su planskoj nameni privedene i postale dobro u opštoj upotrebi, u javnoj svojini Grada Novog Sada, kako je to utvrđeno, uz potpune i pravilne razloge iznete u obrazloženju pobijane presude, koje je nepotrebno ponavljati.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, a odluka u stavu drugom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Kako je tuženi u revizijskom postupku postigao samo delimičan uspeh, to je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen primenom odredbi člana 165. stav 1. i 2, 153. stav 2. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković