Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o ukidanju drugostepene presude u sporu o sticanju svojine održajem

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev 4035/2020 od 25.03.2021. godine, ukinuo presudu Apelacionog suda u Nišu Gž 4519/2017 od 22.05.2018. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno suđenje.

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 2603/2021 od 07.06.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojio žalbu tuženog BB iz ... i ukinuo presudu Osnovnog suda u Surdulici P 312/2016 od 18.01.2017. godine, pa je presudio tako što je stavom drugim izreke, odbio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se prema tuženima utvrdi da je ona suvlasnik na 3/9 idealnih delova od kat. parcele broj .. koja predstavlja kućni plac površine 381 m2, od čega zemljište pod zgradom – objketom površine 130 m2 i zemljište uz zgradu – objekat površine 251 m2, u A listu, zatim u B listu „porodična stambena zgrada“ korisne površine 130 m2 sa pravnim statusom „objekat izgrađen pre donošenja propisa o izgradnji objekata“, sve upisano u LN br. .. K.O. ..., što bi tuženi bili dužni da priznaju i da trpe da se na osnovu te presude izvrši promena upisa kod RGZ – SKN u Surdulici, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu nepokretnosti zaključen između sada pokojne ĐĐ bivše iz ..., kao poklonodavca i tuženog BB iz ..., kao poklonoprimca, overen kod Opštinskog suda u Surdulici 08.12.2008. godine pod brojem Ov. 4382/2008, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, tužilja je obavezana da tuženom BB iz ... isplati iznos od 168.250,00 dinara, na ime naknade troškova parničnog postupka, sa zateznom kamatom počev od dana izvršnosti te presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka člana 374. stav 1. u vezi člana 383. Zakona parničnom postupku, na koju tužilac osnovano u reviziji ukazuje, jer je svoju odluku zasnovao na drugačijoj oceni dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom u pogledu iskaza saslušanih svedoka, bez njihovog neposrednog saslušanja pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela broj .. K.O. ..., prilikom prvog premera vodila se kao susvojina sada pokojnog EE sa udelom od 3/9 i sada pokojne ĐĐ sa udelom od 3/9. Parcela je upisana u LN br. .. K.O. ... sa površinom od 381 m2 od čega površina od 130 m2 predstavlja zemljište pod zgradom – objektom, a površina od 251 m2 zemljište uz zgradu – objekat. Objekat broj 1 upisan je kao porodična stambena zgrada takođe u susvojini pokojnog ŽŽ, oca tužilje, sa udelom od 6/9 i sada pokojne ĐĐ, tetke tužilje sa udelom od 3/9, korisne površine 130 m2, a objekat je izgrađen pre donošenja propisa o izgradnji objekata. Pokojnog EE nasledili su tuženi VV i tuženi DD, braća tužilje, sa udelom od po 1/9 i sada pokojna ŽŽ, majka tužilje sa udelom od 4/9. Naslednici pokojnog ZZ su ovde tuženi DD, sa udelom od ¾ i tužena GG, sestra tužilje, sa udelom od ¼. Naslednik pokojne ĐĐ koja je preminula ...2012. godine je tuženi BB. Između ĐĐ, kao poklonodavca i njenog sina, tuženog BB, kao poklonoprimca, zaključen je ugovor o poklonu koji za predmet ima 3/9 idealnih delova spornih KP br. ..., a taj ugovor overen je pred Opštinskim sudom u Surdulici pod brojem Ov. 4382/2008 dana 08.12.2008. godine, pa je na osnovu tog ugovora umesto ĐĐ upisan kao vlasnik BB sa udelom od 3/9. U dogovoru sa pokojnom ĐĐ, svojom tetkom, tužilja je 1974. godine, radi rešavanja svoje stambene situacije, stupila u posed predmetne porodične stambene zgrade koja se sastoji od više prostorija, tako što je zasnovala posrednu državinu idealnog dela od 1/3 koji je pripao pokojnoj ĐĐ i ceo objekat izdavala u zakup trećim licima. Deo naplaćenih mesečnih zakupnina tužilja je zadržavala za sebe uz prećutnu saglasnost pokojne ĐĐ, dok je deo predavala ostalim suvlasnicima, svojoj braći, tuženima VV i DD. U mirnoj nesmetanoj državini predmetne nepokretnosti tužilja je počev od 1974. godine pa do dana podnošenja tužbe. Sporni objekat tužilja je sa ostalim suvlasnicima VV i DD renovirala i godinama održavala tako što je isti, u dogovoru sa njima, izdavala u zakup.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio i utvrdio da je ona suvlasnik na 3/9 idealnih delova predmetne katastarske parcele i porodične stambene zgrade koja je na njoj izgrađena, na osnovu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tako što je poklonio veru iskazima svedoka II, JJ i KK, koje su se izjašnjavale o činjenicama koje su im lično poznate, a takođe je prihvatio iskaze tuženih DD i VV jer su saglasni ne samo međusobno, već i sa činjeničnim stanjem utvrđenim iz prihvaćenih iskaza svedoka, dok nije prihvatio iskaz tuženog BB i svedoka LL, kao ni iskaz svedoka LjLj koji je sin tužilje i zainteresovan za ishod spora.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave pred tim sudom na kojoj je izveden dokaz saslušanjem tužilje u svojstvu parnične stranke, usvojio žalbu tuženog BB i ukinuo prvostepenu presudu, pa je odlučio tako što je tužbeni zahtev tužilje odbio nalazeći da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, za sticanje prava vlasništva održajem imajući u vidu da tužilja nije savesna jer je znala da nije vlasnik predmetnih nepokretnosti koje drži, tako što je pri odlučivanju drugostepeni sud cenio iskaze saslušanih svedoka od strane prvostepenog suda pa ih nije prihvatio zaključujući da nisu potkrepljeni drugim dokazima i u suprotnosti su sa iskazom tuženog BB kome je, za razliku od prvostepenog suda, drugostepeni sud poklonio veru.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. Zakona parničnom postupku.

Naime, pred prvostepenim sudom je sproveden dokazni postupak saslušanjem tužilje u svojstvu parnične stranke, kao i brojnih svedoka. Drugostepeni sud je, u smislu odredbe člana 383. stav 4. Zakona parničnom postupku, održao raspravu pred tim sudom, pročitao dokaze koji su izvedeni u prvostepenom postupku, a neposrdno saslušao samo tužilju u svojstvu parnične stranke, pa iskazima saslušanih svedoka nije dao dokaznu vrednost za razliku od prvostepenog suda koji je te svedoke neposredno saslušao i stekao uverenje o istinitosti činjenica o kojima su svedočili, dok je drugostepeni sud ocenio da su njihovi iskazi bez uticaja na odlučivanje jer su stračunati na uspeh tužilje u sporu.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud nije imao mogućnost da bez neposrednog saslušanja svedoka, čije iskaze je cenio drugačije nego što je to učinio prvostepeni sud, izvede drugačiji zaključak i da na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnuje svoju odluku. Pri opredeljenju da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, drugostepeni sud je dužan da postupi u skladu sa odredbom člana 384. stav 1. Zakona parničnom postupku, te da na raspravu pozove stranke i njihove punomoćnike, kao i one svedoke za koje odluči da je potrebno da ih sasluša, ako smatra da je prvostepeni sud pogrešno ocenio njihove iskaze i na tim iskazima zasnovao utvrđenje o nekoj bitnoj činjenici. Dakle, u toj situaciji, drugostepeni sud je dužan da izvede dokaz neposrednim saslušanjem svedoka da bi formirao i u oceni dokaza obrazložio sopstveno uverenje pri čemu je drugostepeni sud slobodan da odluči koje će od predloženih svedoka da sasluša, a čije iskaze da pročita, u zavisnosti od sadržine iskaza datih pred prvostepenim sudom i značaja koji je od strane prvostepenog suda dat iskazima pojedinih svedoka. Zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka u drugostepenom postupku, pobijana odluka je ukinuta.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će otkloniti propuste na koje mu je ukazano ovim rešenjem, tako što će, imajući u vidu navode tužilje, ako nađe da je radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se ponove već izvedeni dokazi, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 383. stav 3. i člana 384. Zakona parničnom postupku, održati raspravu na kojoj će, ponovnim izvođenjem dokaza i saslušanjem svedoka da razjasni da li je tužilja od svoje pokojne tetke, ĐĐ, usmenim ugovorom o kupoprodaji, kupila njen suvlasnički udeo na predmetnoj nepokretnosti (od 3/9) i da li je imala savesnu i mirnu državinu u periodu potrebnom za sticanje prava vlasništva na nepkretnoj stvari vanrednim održajem (20 godina). Pri odlučivanju potrebno je da ima u vidu da tužilja svoj tužbeni zahtev za utvrđenje prava vlasništva na predmetnoj nepokretnosti, i s tim u vezi ništavosti ugovora o poklonu zaključenog između pokojne ĐĐ, bivše iz ..., u svojstvu poklonodavca i njenog sina, tuženog BB iz ..., kao poklonoprimca (Ov. 4382/2008 od 02.12.2008. godine), zasniva na održaju koji podrazumeva državinu realnog dela nepokretnosti. S tim u vezi, potrebno je da drugostepeni sud utvrdi da li je među suvlasnicima predmetne nepokretnosti izvršena faktička fizička deoba i ako je to slučaj, da li je tužilja počev od 1974. godine, kada je, kako ona tvrdi, kupila, usmenim ugovorom, suvlasnički udeo svoje pokojne tetke (3/9) bila u državini čitavog dela koji je tom deobom pripao pokojnoj ĐĐ, bivšoj iz ..., na ime njenog suvlasničkog odela od 3/9, ili to nije slučaj. Ta činjenica je bitna, imajući u vidu da tužilja pravo vlasništva tužbom traži na tom idealnom suvlasničkom udelu, dok održaj, kao osnov sticanja, podrazumeva državinu realnog dela nepokretnosti u vremenu koje je potrebno za sticanje prava svojine na osnovu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od njegovog ishoda na osnovu odredbe člana 163. stav 4. Zakona parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić