Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije protiv odluke o troškovima

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22148/2024
22.11.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Zoran Ateljević, advokat iz ... protiv tuženog „ALO MEDIA SYSTEM“ doo iz Beograda, BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa Igor Isailović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž3 303/24 od 01.08.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 22.11.2024. godine doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž3 303/24 od 01.08.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž3 303/24 od 01.08.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 61/19 od 21.02.2024. godine, prvim stavom izreke, obavezani su tuženo pravno lice i tuženi BB da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.02.2024. godine do isplate. Drugim stavom izreke obavezan je tuženi VV da uvod i izreku presude objavi bez komentara i bez odlaganja o svom trošku, najkasnije u drugom narednom broju medija Alo! od dana kada presuda postane pravnosnažna, uz poštovanje pravila propisanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog pravnog lica i tuženog BB da na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, preko iznosa dosuđenog prvim stavom izreke, isplate još 410.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.02.2024. godine do isplate i da se obaveže tuženi VV na objavljivanje presude u ostalom delu. Četvrtim stavom izreke obavezani su tuženi da tužilji naknade parnične troškove u iznosu od 124.000,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž3 303/24 od 01.08.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u četvrtom stavu izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 61/19 od 21.02.2024. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima parničnog postupka tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči primenom člana 404. ZPP.

Na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženih nije izuzetno dozvoljena.

Iz obrazloženja pobijane drugostepene odluke proizlazi da je o troškovima parničnog postupka koje je tužilja, čiji je zahtev delimično usvojen, imala povodom vođenja ove parnice, odlučeno primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važeće u vreme donošenja prvostepene odluke, kao i Taksene tarife i Zakona o sudskim taksama, koja odluka ne odstupa od prakse Vrhovnog suda, pa nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili novog tumačenja prava.

Saglasno izloženom, primnom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tuženih nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 18.02.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 450.000,00 dinara.

Revizijom tuženih pobija se rešenje o troškovima postupka. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija tuženih nedozvoljena.

z izloženih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.