Nedozvoljena revizija tužioca zbog nepostojanja pravnog interesa i vrednosnog cenzusa
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca. Za deo spora u kojem je uspeo, nema pravni interes za reviziju, dok za deo u kojem nije uspeo, vrednost spora je ispod zakonom propisanog cenzusa od 40.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22188/2024
12.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Franc Butolen, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2872/24 od 12.06.2024. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2872/24 od 12.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19050/18 od 25.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe izvršeno podneskom tužioca od 11.06.2020. godine. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za period od 01.10.2015. godine do 31.12.2019. godine isplati novčane iznose opredeljene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu isplati neisplaćene mesečne iznose penzija za period od 01.10.2015. godine do 31.12.2019. godine preko dosuđenih pojedinačnih mesečnih iznosa iz stava trećeg izreke do traženih mesečnih iznosa, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za period od 15.02.1999. godine do 30.09.2015. godine isplati opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 206.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2872/24 od 12.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je u celosti zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačke 4. i 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete (isplate) podneta je 15.11.2018. godine, a preinačena je povećanjem tužbenog zahteva 11.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog odbijajućeg dela (kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu iz stavova četvrtog i petog izreke) iznosi 2.123.779,08 dinara, što je dinarska protivvrednost iznosa od 18.061,33 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, što je ispod novčanog cenzusa za dozvoljenost revizije prema citiranoj odredbi člana 403. stav 3. ZPP, zbog čega je revizija tužioca u tom delu nedozvoljena.
U preostalom delu, revizija tužioca je nedozvoljena jer je izjavljena protiv pravnosnažne drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o žalbi tuženog, koja je odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.
U takvoj procesnoj situaciji tužilac je stranka koja je u tom delu uspela u sporu i nema pravni interes za izjavljaivanje revizije na potvrđeni usvajajući deo, zbog čega je njegova revizija u tom delu nedozvoljena na osnovu člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 15966/2024: Odbacivanje revizije zbog vrednosti predmeta spora ispod zakonskog cenzusa
- Rev 2364/2020: Odbacivanje revizije u sporu protiv RFPIO zbog neispunjenja vrednosnog cenzusa
- Rev 21404/2024: Rešenje o odbacivanju revizije u sporu za naknadu štete protiv RFPIO
- Rev 18494/2024: Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije zbog nedovoljne vrednosti spora
- Rev 3872/2025: Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije zbog nedovoljne vrednosti spora
- Rev 16328/2024: Odbacivanje revizije u imovinskopravnom sporu zbog vrednosti predmeta spora
- Rev 15590/2023: Nedozvoljenost posebne revizije u sporu za naknadu štete zbog neisplaćene penzije