Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o faktičkoj eksproprijaciji

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20, 10/23 – dr zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u cilju ujednačavanja sudske prakse jer je obrazloženje nižestepenih presuda u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u slučaju faktičke eksproprijacije zemljišta koje je javna saobraćajnica i kao takva dobro u opštoj upotrebi jer je koristi neograničen broj lica za pešački i automobilski saobraćaj, koja je odlukom i sredstvima tuženog asfaltirana i opremljena eletro i vodovodnom mrežom i odlukom nadležnog organa istoj dodeljen naziv ulice. U slučaju faktičke eksproprijacije zemljišta, vlasnicima pripada naknada u visini tržišne vrednosti za izuzeto zemljište i ovakvo odlučivanje je u skladu sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda, a tuženi nije dokazao postojanje različitih odluka i suprotno presuđenje u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. U konkretnom slučaju tužioci nemaju svojstvo jedinstvenih suparničara u smislu člana 210. ZPP, već su obični suparničari, iz kojih razloga je za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na zahtev svakog tužioca ponaosob.

Tužba radi isplate novčanog potraživanja podneta je 21.12.2018. godine, a vrednost pobijanog dela u sporu tuženog sa tužiljom AA, iznosi 1.254.660,00 dinara, a u sporu sa tužiljama BB i VV, po 312.660,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela za svaku tužilja ponaosob ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković