Presuda o naknadi nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 468/23 od 18.03.2024. godine stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati ukupan iznos od 1.465.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.03.2024. godine kao dana presuđenja do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 76.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 1.465.000,00 dinara do traženog iznosa od 4.395.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Stavom petim izreke, tužilac je oslobođen od obaveze plaćanja sudske takse.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1451/24 od 06.06.2024. godine stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, a žalba tužene delimično usvojena i delimično odbijena, a presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 468/23 od 18.03.2024. godine preinačena u pobijanom usvajajućem delu odluke o naknadi nematerijalne štete i u delu odluke o troškovima postupka tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu naknade na ime nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode preko iznosa od 740.000,00 dinara pa do dosuđenog iznosa od 1.465.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka, a u preostalom pobijanom delu presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 27.000,00 dinara. Stavom trećim odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka na osnovu odredaba članova 403. i 404.ZPP.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u preinačujućem delu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca u ovom delu dozvoljena i osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti druge bitne povrede postupka na koje se revizijom ukazuje da su učinjene pred drugostepenim sudom. Revizijom se neosnovano ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 374.stav 1. u vezi člana 396. ZPP. Drugostepeni sud je ocenio bitne žalbene navode. Revizijom se ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ali ovi navodi revizije nisu razmatrani od strane Vrhovnog suda jer navedena povreda postupka ne može biti revizijski razlog prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 09.11.2021. godine tužiocu je određeno zadržavanje od 48 sati zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iznuda iz člana 214. stav 2. u vezi član 30. KZ i to prema oštećenom BB, njegovom rođenom bratu. Sutradan 10.11.2021. godine Osnovni sud u Bačkoj Palanci je rešenjem Kpp 117/21 odredio pritvor prema osumnjičenom, ovde tužiocu i određeno je da se pritvor ima računati od 09.11.2021. godine u 14 časova kada je ovde tužilac lišen slobode. Tužiocu je pritvor produžavan do dana 29.08.2022. godine kada je rešenjem Osnovnog suda u Bačkoj Palanci K 60/22 od 29.08.2022. godine pritvor ukinut, a određena mu mera zabrane komuniciranja sa oštećenim BB. Tužilac je bio u pritvoru u periodu od 09.11.2021. godine do 29.08.2022. godine ukupno 293 dana. Tužiocu je pritvor određen, a kasnije i produžavan na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP zbog ocene suda o postojanju osobitih okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni koji je osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret mogao u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo koje mu je stavljena na teret optužnim aktom ili učiniti krivično delo kojim preti, te time uticati na nesmetano vođenje krivičnog postupka. Tužilaštvo je dopisom od 09.01.2023. godine izjavilo da odustaje od krivičnog gonjenja i krivični postupak protiv tužioca je obustavljen. Tužilac je rođen ...1975. godine po zanimanju je radnik sa završenom osnovnom školom trenutno bez zaposlenja, izdržava se od poslova koje povremeno obavlja na njivi za jednog komšiju. Mesec dana pre nego što je pritvoren tužilac je zajedno sa ocem i bratom preselio iz Novog Sada u ... . Uglavnom je radio kod privatnika, fizičke poslove i izdržavao je oca i brata. Tužiocu je boravak u pritvoru teško pao pre svega zbog higijenskih uslova. Sobu je delio sa osmoro ljudi, kreveti su bili na sprat sa prljavim oštećenim dušecima i sve zagađeno stenicama. Kupao se dva puta nedeljno, a izlazak iz ćelije mu je bio dozvoljen dva sata dnevno. Negativan utisak na tužioca je ostavilo to što je jedan od pritvorenika s kojim je bio u sobi, umro u sobi, a bilo je i ljudi koji su se sekli žiletom i krvarili. Dok je bio u pritvoru, tužioca niko nije posećivao, a otac mu je preminuo za vreme dok je bio u pritvoru. Za vreme trajanja pritvora tužilac je bio depresivan i imao je suicidne misli, zbog čega je uzimao antidepresive. Tužilac je bio u strahu od kazne koja mu je pretila jer je rečeno da može da dobije zatvorsku kaznu od 12 godina. Tužilac je ranije osuđivan i to presudom Osnovnog suda u Novom Sadu od 17.11.2011. godine za krivično delo nasilje u porodici na uslovnu kaznu zatvora od 3 meseca, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 505/14 od 24.10.2014. godine na uslovnu kaznu zatvora od 8 meseci, presudom Osnovnog suda u Novo Sadu K 15559/18 od 19.03.2019. godine za krivično delo nasilje u porodici na kaznu zatvora od 6 meseci. Iako zadovoljan što se nalazi na slobodi tužilac se nije adaptirao na slobodu u ..., jer je u tom mestu poznat kao kriminalac.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo na osnovu člana 584. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP pa je na osnovu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženu da tužiocu naknadi štetu za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode u iznosu od 1.465.000,00 dinara uzimajući u obzir utvrđene okolnosti slučaja, a tužbeni zahtev tužioca je odbio do traženih 4.395.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu visine dosuđene naknade prihvatajući izloženo stanovište prvostepenog suda o osnovu odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu zbog neosnovanog lišenja slobode. Međutim, primenom pravila iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima drugostepeni sud je zaključio da je visina pravične novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode previsoko odmerena i odbio tužbeni zahtev tužioca preko iznosa od 740.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom smatrajući da bi dosuđivanje tog iznosa pogodovalo težnjama koje nisu spojive sa svrhom kojoj naknada služi a koju čini moralna satisfakcija onoga ko trpi štetu.

Vrhovni sud je ocenio da su osnovani navodi revizije tužioca kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava prilikom odmeravanja visine pravične novčane naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Visina pravične novčane naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode utvrđuje se u skladu sa odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i ima za cilj materijalnu satisfakciju oštećenog zbog povrede ustavom zaštićenih prava i dobara kakva su sloboda i prava ličnosti. Prilikom određivanja visine pravične naknade, sud ceni sve okolnosti konkretnog slučaja koje su od uticaja na visinu naknade kao što su dužina trajanja lišenja slobode usled kojih je oštećeni ranije uživao u svojoj životnoj i radnoj sredini, odnos te sredine prema njemu nakon neosnovanog lišenja slobode vodeći računa da se njome ne pogoduje s težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. U konkretnom slučaju tužilac je rođen 1975. godine, uslovi pritvora u kome je boravio su bili teški, nakon izlaska iz pritvora promenjen je odnos okoline prema njemu, u pritvoru je proveo 293 dana, a na teret mu je stavljeno izvršenje teškog krivičnog dela iznude te imajući u vidu navedeno kao i duševne bolove koje je tužilac zbog lišenja slobode trpeo po oceni Vrhovnog suda pravilno je prvostepeni sud ocenio da pravična naknada za nematerijalnu štetu koju je tužilac trpeo zbog neosnovanog lišenja slobode iznosi 1.465.000,00 dinara, pa je preinačena drugostepena presuda i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu kojom je odbijena žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu tužbenog zahteva tužilac je izjavio reviziju na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23). Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava posebna revizija. Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti od ovom pravnom leku i onda kada nije dozvoljeno na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, ali samo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova kao i navodi izneti u reviziji Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi koji bi opravdali potrebu odlučivanja o reviziji tužioca u ovom delu kao izuzetno dozvoljenoj.

Iz iznetih razloga primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 26.07.2023. godine. Vrednost pobijanog dela je 2.930.000,00 dinara. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora evidentno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu trećem izreke ove presude.

Tužilac je delimično uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu članova 153, 154. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi ovog postupka, koji obuhvataju troškove na ime: sastava revizije 27.000,00 dinara, što je sve odmereno u skladu sa advokatskom tarifom.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković