Odgovornost medija za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tuženih „Pančevac“ d.o.o. sa sedištem u Pančevu, BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženih „Pančevac“ d.o.o. i VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 421/23 od 04.07.2024. godine, u sednici održanoj 15.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih „Pančevac“ d.o.o. i VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 421/23 od 04.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 341/21 od 24.08.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi „Pančevac“ d.o.o. da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.08.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže tuženi „Pančevac“ d.o.o. da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati preko dosuđenih 150.000,00 dinara do traženih 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.08.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, naloženo je tuženom VV, odgovornom uredniku nedeljnika „Pančevac“ d.o.o. da uvod i izreku presude objavi bez komentara i bez odlaganja, o svom trošku, najkasnije u drugom narednom broju nedeljnika „Pančevac“, od dana kada je presuda postala pravnosnažna. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi VV, odgovorni urednik nedeljnika „Pančevac“ da objavi obrazloženje ove presude bez komentara i bez odlaganja o svom trošku, a najkasnije u drugom narednom broju nedeljnika „Pančevac“, od dana kada je presuda postala pravnosnažna. Stavom petim izreke, utvrđeno je da je tužba u odnosu na tuženog BB povučena. Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi „Pančevac“ d.o.o. i VV da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 31.600,00 dinara. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tuženog BB da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 421/23 od 04.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 341/21 od 24.08.2023. godine u stavu prvom, trećem, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je potvrđen stav prvi, treći i šesti izreke prvostepene presude, tuženi „Pančevac“ d.o.o. i VV su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 18.06.2021. godine u štampanom izdanju nedeljnika „Pančevac“ broj .. na naslovnoj strani objavljena je najava teksta sa fotografijom tužioca: „Maj nejm iz AA, AA“, a na trećoj strani teksta nadnaslov: „Sve više svedočenja o AA „veštini“. Prema sadržaju teksta, novinarima se javio veći broj ljudi, klijenata advokata krivičara AA, ovde tužioca, kako bi podelili svoja neprijatna iskustva sa njim. Neki od njih su ogorčeni, drugi se osećaju povređeno, treći prevareno, a postoje i individue koje se stide umesto njega. Po navodima nekih od njih, u tekstu stoji: „Jeste AA, kako bi njegove kolege rekle, nesposoban advokat, ali je sud sud, kud ćeš na advokata pa još krivičara“. Dalje se u tekstu navodi da je AA kancelarija za izbegavanje, da je AA „manir“ da obeća ekspresno vađenje osumnjičenog za neko delo iz pritvora, da za tu „uslugu“ od najbližih toj osobi uzme evropejski keš, a da osumnjičeni odsedi dok ne vidi svetlo dana, te da „ne gricka nokte do krvi AA, već njegov klijent koji mu da poverenje da ga zastupa, a ovaj usled procesa promeni stranu, kao nema više dokaza, računa da su svi glupi i ne kontaju da je „namazan“ s druge strane“. Prema svedočenju nekoliko žena „ AA glumi neodoljivog zavodnika Džejms Bonda i nudi im kompenzaciju u fazonu - „ostavi pare u torbu, sedi mi u krilo“. AA drskost i bezobrazluk su loša iskustva stranaka i muškog i ženskog pola koje su se sa njim susretale u „ofisu“. Zbog navedenog teksta tužilac je trpeo neprijatnost profesionalno i privatno, kao i članovi njegove porodice. Tužilac nije kontaktiran pre objavljivanja teksta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, analizirajući sporni tekst, nižestepeni sudovi su zaključili da je pisan sa očiglednom namerom da se u javnosti stvori negativni stav prema tužiocu i izazove negativno mišljenje o njegovoj ličnosti, s obzirom da iz sadržine teksta prosečan čitalac stiče utisak da je tužilac nesposoban advokat, vlasnik advokatske kancelarije za izbegavanje, koji od porodica pritvorenika uzima veliki novac da bi pritvorenici izašli na slobodu, a da pritom isti pritvorenici ne vide svetlost dana, zbog čega je i predstavljen kao advokat koji promeni stranu, kao i čovek koji dovodi žene u neprijatnu situaciju, što tužioca čini nemoralnom, neprofesionalnom i bezobzirnom osobom. Navedeno su objektivno uvredljive informacije i tvrdnje kojima je stvorena negativna slika o tužiocu u sredini u kojoj živi i radi, a tuženi objavljene informacije nisu prethodno proverili uz poštovanje pravnog standarda novinarske pažnje primerene okolnostima. Imajući u vidu sve navedeno, došlo je do povrede prava ličnosti tužioca, te je tuženi „Pančevac“ d.o.o. kao izdavač odgovoran za štetu koju je tužilac tom prilikom pretrpeo u smislu člana 114. Zakona o javnom informisanju i medijima, a tuženi VV kao odgovorni urednik obavezan da objavi uvod i izreku presude bez komentara i odlaganja, o svom trošku, najkasnije u drugom narednom broju nedeljnika „Pančevac“ od dana pravnosnažnosti presude shodno odredbi člana 120. istog Zakona. Visina naknade nematerijalne štete koja tužiocu pripada zbog povrede časti i ugleda odmerena je primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima (''Službeni glasnik RS'', br. 83/2014...12/2016), važećim u vreme objavljivanja teksta, propisano je da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdani interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog Zakona. Prema odredbi člana 9. istog Zakona urednik i novinar dužni su sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti, provere njeno poreklo, instinitost i potpunost. Dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno na osnovu odredbe člana 79. stav 1. istog Zakona. Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuju u lažnom svetlu, pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacija ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti, na koju se informacija odnosi (stav 2.). Pravo na naknadu štete propisano je u odredbi člana 112. tako što lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog Zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoji na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog Zakona. Izdavač odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112. stav 1. ovog Zakona, bez obzira na krivicu na osnovu odredbe člana 114. istog Zakona (objektivna odgovornost izdavača), dok je odgovorni urednik dužan da objavi uvod i izreku presude bez komentara i odlaganja, o svom trošku, najkasnije u drugom narednom broju novina, od dana kada je presuda postala pravnosnažna, shodno odredbi člana 120. istog Zakona.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanje informacija, ideja, bez mešanja javne vlasti, bez obzira na granice. Stavom 2. te odredbe Konvencije, propisano je da pošto korišćenje ovih sloboda povlači sa sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima ograničenja ili kaznama propisanim zakonom neophodnim u demokratskom društvu, u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda i prava drugih, sprečavanja u otkrivanju obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Po oceni Vrhovnog suda, objavljivanje teksta sa naslovom i nadnaslovom pomenute sadržine i samom sadržinom teksta je uvredljivo i omalovažavajuće, jer prikazuje tužioca u negativnom svetlu i sadrži sporne informacije podobne da tužiocu nanesu duševni bol zbog povrede časti i ugleda. Autentično prenošenje nedopuštene informacije samo po sebi ne opravdava njeno objavljivanje. Ovo iz razloga jer je u konkretnom slučaju izostala dužna novinarska pažnja u skladu sa etičkim kodeksima novinarske profesije. Novinarska pažnja u konkretnom slučaju nije adekvatna, a provera sa dužnom pažnjom predstavlja prethodni uslov za objavljivanje informacije. Novinar i odgovorni urednik nisu sa dužnom pažnjom proverili istinitost i potpunost informacija koje su dobili od svog „izvora“, odnosno nisu sa dužnom pažnjom proverili dopuštenost informacija, usled čega su za tužioca objavljene netačne, nepotpune i uvredljive informacije, zbog čega postoji pravo tužioca na naknadu nematerijalne štete jer je u konkretnom slučaju prekoračena sloboda medija i omogućeno da se u javnosti iznose informacije sa uvredljivom sadržinom.

Navodima revizije tuženih da su samo verno preneli mišljenja trećih lica o tužiocu, te da su imali razloga da informacije smatraju verodostojnim, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude i ne ukazuje da su tuženi imali osnova da tako pribavljene informacije i objave u situaciji kada je izostala dužna novinarska pažnja u skladu sa etičkim kodeksima novinarske profesije, što je ovde slučaj. Ozbiljnost posledica koje objavljene informacije nose sa sobom, provera njihove tačnosti i potpunosti zahtevala je dodatno angažovanje koje u konkretnom slučaju izostalo, te je načinom pisanja gde je uz tekst objavljeno ime i prezime, kao i fotografije tužioca, stvorena predstava o tužiocu kao osobi koja je nedostojna svoje profesije i sumnjivih moralnih kvaliteta, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da u ovom slučaju postoji osnovano pravo tužioca da zaštiti svoj ugled i svoju čast, zbog čega tuženi neosnovano u reviziji ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 154. stav 1. i 155. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković