Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca JP „Elektroprivreda Srbije“ DOO Beograd – Tehnički centar Niš, Odsek tehničke usluge Vranje, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Krstić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 6465/17 od 15.06.2018. godine (greškom označena kao rešenje), u sednici veća održanoj 10.09.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 6465/17 od 15.06.2018. godine (greškom označena kao rešenje).

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 6465/17 od 15.06.2018. godine (greškom označena kao rešenje).

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1003/14 od 01.06.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tuženog o presuđenoj stvari. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da ostaje na snazi zaključak izvršitelja Izv.br. 4893/2013 od 20.12.2013. godine u obavezujućem delu za iznos glavnog duga za utrošenu električnu energiju od 155.220,33 dinara, koji je nastao preko mernog uređaja 51855260 u periodu od 01.08.2008. godine do 30.06.2013. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos od 20.07.2013. godine pa do konačne isplate, kao i za iznos od 46.299,03 dinara, na ime zakonske zatezne kamate obračunate do dana 19.07.2013. godine i za troškove izvršenja u iznosu od 14.492,00 dinara. Stavom trećim izreke, delimično je ukinut zaključak izvršitelja Izv.br. 4893/2013 od 20.12.2013. godine u obavezujućem delu za iznos duga od 3.985,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, kao i za zakonsku zateznu kamatu na iznos od još 46.299,03 dinara i u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 19.830,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 6465/17 od 15.06.2018. godine (greškom označena kao rešenje), odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, kao i zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, jer u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. U konkretnom slučaju se radi o potraživanju po pravnom osnovu duga za neplaćenu električnu energiju i shodno tome, o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, osnovu i visini duga odlučeno je u skladu sa sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava. U postupku pred nižestepenim sudovima i sada u reviziji tužilac ističe da je reč o presuđenoj stvari, čime ukazuje na procesno-pravna pitanja konkretnog spora, što nije razlog da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji, jer se revizija u smislu člana 404. stav 1. ZPP može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizijom tuženog se ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji kao što je konkretna.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u pravom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužbom podnetom 18.12.2013. godine, tužilac je tražio isplatu duga na ime neplaćene električne energije, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos 205.504,76 dinara i ta vrednost nije menjana do okončanja postupka pred prvostepenim sudom.

Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u sporovima male vrednosti.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog cenzusa za sporove male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić