Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti za advokatske usluge
Kratak pregled
Sud je odbacio reviziju tuženog u sporu radi naplate advokatskog honorara. Budući da vrednost predmeta spora ne prelazi 3.000 evra, reč je o sporu male vrednosti u kojem revizija prema Zakonu o parničnom postupku nije dozvoljena.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2231/2025
27.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marjan Gagić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vlada Baranj, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 535/24 od 18.09.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 535/24 od 18.09.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 535/24 od 18.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 196/22 od 29.12.2023. godine, stavom prvim izreke, stavljeno je van snage u celosti u obavezujućem delu rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji Iiv 222/21 od 05.07.2021. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati novčano potraživanje u ukupnom iznosu od 41.320,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.06.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijena je zakonska zatezna kamata na dosuđeni iznos za period od 09.04.2021. godine do 05.06.2021. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 68.803,00 dinara sa kamatom. Stavom petim izreke, podnesak tuženog od 21.12.2023. godine je odbačen kao neblagovremen.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 535/24 od 18.09.2024. godine, žalba tuženog je odbijena je kao neosnovana, prvostepena presuda potvrđena i odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Naime, predmet tražene sudske zaštite je isplata duga za pružene advokatske usluge po Ugovoru o zastupanju od 27.11.2019. godine, a sporno pravno pitanje u pogledu koja se advokatska tarifa ima primeniti u konkretnom slučaju, vezano je za konkretno činjenično stanje i rešavanje spornog odnosa stranaka. Ovo iz razloga jer se radi o parnici radi duga u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Imajući u vidu navedeno, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba (predlog za izvršenje) podneta je 04.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 41.320,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja predloga, pobijana drugostepena odluka doneta je u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, usled čega je, primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija tuženog nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 16905/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu o naplati duga
- Rev 26023/2023: Neprihvaćena posebna revizija i odbačena kao nedozvoljena u sporu male vrednosti
- Rev 11810/2024: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 12019/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 604/2024: Odbacivanje revizije kao nedozvoljene u sporu male vrednosti
- Rev 6410/2022: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti
- Rev 20288/2022: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za naknadu štete