Rešenje Vrhovnog suda o naknadi za eksproprisano zemljište protiv JP „Putevi Srbije“

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenjem u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija protivnika predlagača nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Opštinskog sekretarijata za finansije Opštine Niš od 28.12.1988. godine, usvojen je predlog Republičke samoupravne interesne zajednice za puteve SR Srbije da se u njenu korist, radi izgradnje auto-puta Beograd – Niš - Skoplje, deonica Trupale - Kočane, ekspropriše između ostalih i kp br. .. KO ..., u površini od 6166 m2, koja je bila u suvlasništvu većeg broja lica, između ostalih i pravnog prethodnika predlagača - sada pok. BB. Rešenjem Sekretarijata za finansije Opštine Niš od 17.04.1989. godine dopunjeno je rešenje od 28.12.1988. godine i utvrđen udeo pravnog prethodnika predlagača na kp br. .. KO ... 780 m2. Rešenjem SKN Niš od 08.07.2017. godine utvrđeno je da je kp br. .. KO ... koja je bila predmt eksproprijacije ušla u sastav novoformirane parcele kp br. .. KO .... Prema Zapisniku Poreske uprave o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti bez izlaska na teren od 12.04.2022. godine predmetna katastarska parcela predstavlja građevinsko zemljište, čija je vrednost 4.804,00 dinara/m2. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke od 14.06.2022. godine, datog u skladu sa površinom parcele, klasom zemljišta, načinom korišćenja, lokacijom i položajem parcele, utvrđeno je da je tržišna vrednost parcele 60 evra/m2, odnosno 5.495.724,00 dinara. Protivnik predlagača nije istakao primedbe na nalaz i mišljenje veštaka.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi Zakona o eksproprijaciji i ocenili da je osnovan predlog za određivanje novčane naknade za eksproprisanu nepokretnost u iznosu utvrđenom iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke, sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja rešenja do isplate.

Neosnovano se navodima revizije protivnika predlagača osprava pravilna primena materijalog prava.

Naknada koju je procenila Poreska uprava predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, koju može odrediti sud, a u vanparničnom postupku određivanja ove naknade, sud može, pored procene koju je dala Poreska uprava, izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože ukoliko oceni da su od značaja za određivanje visine naknade. Tako je visina naknade pravilno određena primenom kriterijuma koji su veštačenjem uzeti u obzir pri utvrđenju tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti i u skladu sa stvarnim statusom zemljišta kao građevinskog zemljišta oduzetog u javnom interesu radi izgradnje auto-puta iako se zemljište u momentu eksporprijacije u javnim knjigama vodilo i koristilo kao poljoprivredno. Stoga je, suprotno navodima revizije protivnika predlagača da je vrednost naknade trebalo da bude određena eventualno veštačenjem preko veštaka poljoprivredne struke, pravilno visina naknade određena ocenom nalaza veštaka građevinske struke. Ovo tim pre što protivnik predlagača tokom postupka nije istakao primedbe na nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke.

Nisu osnovani ni navodi protivnika predlagača da ne postoji njegova obaveza za isplatu tražene naknade, jer pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji on nije označen kao korisnik eskproprijacije, već Republička samoupravna interesna zajednica za puteve SR Srbije.

U vreme donošenja rešenja o eksproprijaciji 1988. godine korisnik eskproprijacije predmetnog zemljišta je bila Republička samoupravna interesna zajednica za puteve SR Srbije. Tranzicija sa sistema SIZ-ova (Samoupravnih interesnih zajednica) na državne direkcije izvršena je donošenjem Zakona o putevima („Službeni glasnik RS", br. 46/91), kojim je ukinut dotadašnji samoupravni model upravljanja infrastrukturom (Republički SIZ za puteve) i članom 45.stav 1. zakona propisano da se za obavljanje stručnih poslova koji se odnose na izgradnju i rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje magistralnim i regionalnim putevima, kao poslova od značaja za ostvarivanje prava i dužnosti Republike obrazuje Direkcija za puteve, kao posebna organizacija.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o putevima („Službeni glasnik RS“, br. 42/98) u članu 45. Zakona o putevima („Službeni glasnik RS", br. 46/91) termin „Direkcija za puteve“ zamenjen je rečima "Republička direkcija za puteve" i članom 12. propisano da Republička direkcija za puteve nastavlja sa radom i preuzima prava i obaveze, sredstva, zaposlene, dokumentaciju i predmete u vršenju javnih ovlašćenja.

Članom 8. stav 1. Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik RS“, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012, 104/2013) propisano je da delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće koje osniva Vlada (u daljem tekstu: Javno preduzeće), pa je Vlada Republike Srbije donela Odluku o osnivanju Javnog preduzeća za upravljanje državnim putevima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 115/2005) registrovano pod imenom Javno preduzeće „Putevi Srbije“.

Sledom navedenog, suprotno navodima revizije protvnika predlagača, pravni sledbenik nekadašnje Republičke samoupravne interesne zajednice za puteve SR Srbije u obavljanju stručnih i operatvinih poslova upravljanja državnim putevima bila je najpre Direkcija za puteve, potom Republička direkcija za puteve, a konačno protivnik predlagača JP „Putevi Srbije“, iz čega proizlazi njegova obaveza na isplatu tražene naknade.

Ostalim navodima revizije protivnik predlagača ponavlja navode istaknute u žalbi protiv prvostepenog rešenja. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja ocenio sve žalbene navode protivnika predlagača koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, pa je primenom člana 414. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Predlagaču ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila potrebna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković