Nedozvoljenost revizije u imovinskopravnom sporu zbog vrednosti predmeta spora

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca „Mielmontaža“ a.d. Zemun, u likvidaciji, čiji je punomoćnik Ljubomir Novaković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Mihovilović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3570/21 od 10.09.2021. godine, u sednici održanoj 06.04.2022. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3570/21 od 10.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3570/21 od 10.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno je rešenje sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 54330/20 od 02.03.2021. godine, kojim je odbačena tužba u delu eventualnog tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je postupio po pravnosnažnim i izvršnim odlukama Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu broj ../81 od 18.03.1982. godine, broj ../83 od 01.11.1983. godine i broj ../89 od 10.11.1989. godine i da je doneo rešenje broj .. od 26.04.1990. godine, kojim tuženog vraća na rad i raspoređuje na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti stečenoj radom i pozvao tuženog da dođe na rad 03.05.1990. godine, a tuženi pošto se odazvao navedenog dana pozivu odbio da primi navedeno rešenje i da se vrati na rad, kao i da su se zbog prestanka navedenih potraživanja stekli uslovi za obustavu izvršenja pravnosnažnih i izvršnih navedenih odluka Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu, te da se postupak izvršenja po navedenim izvršenjima obustavlja i ukidaju sprovedene izvršne radnje. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 54330/20 od 02.03.2021. godine u stavovima prvom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je prestalo nenovčano potraživanje tuženog prema tužiocu, kao i novčano potraživanje tuženog prema tužiocu počev od 03.05.1990. godine, u pogledu kojih je određeno izvršenje rešenjima o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I 8101/82 od 30.03.1983. godine, I 271/84 od 06.04.1984. godine i I 542/92 od 18.07.1994. godine, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi prestanak novčanog potraživanja određen navedenim rešenjima za period do 03.05.1990. godine. Stavom četvrtim izreke, odbačena je tužba u delu postavljenog eventualnog zahteva kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je prema tuženom izmirio sve novčane obaveze po osnovu naknade ličnog dohotka i socijalnih doprinosa do 30.11.1988. godine, a da je zbog denominacije i inflacije novčano potraživanje tuženog po osnovu naknade ličnog dohotka i socijalnih doprinosa za period od 01.12.1988. godine do 03.05.1990. godine prestalo da postoji, tako da je odbijanjem tuženog da primi navedeno rešenje 03.05.1990. godine i odbijanjem da se tog dana vrati na rad prestalo njegovo novčano potraživanje za isplatu naknade ličnog dohotka i socijalnih doprinosa za period od 01.12.1988. godine do 03.05.1990. godine, te da su se zbog prestanka navedenih potraživanja stekli uslovi za obustavu izvršenja pravnosnažnih i izvršnih odluka Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba radi nedopustivosti izvršenja podneta je 18.05.1995. godine, a pravnosnažna presuda doneta je 10.09.2021. godine. U tužbi nije označena vrednost predmeta spora niti u podnesku od 31.10.2011. godine kojim je tužba preinačena niti je to učinjeno do okončanja postupka pred prvostepenim sudom ali je određena sudska taksa na prvostepenu presudu od 5.900,00 dinara.

U konkretnoj pravnoj stvari se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora nije određena ni u tužbi, a ni tokom postupka, te da je taksa na prvostepenu presudu određena u visini od 5.900,00 dinara. Kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi niti je označena ili utvrđena naknadno do pravnosnažnog okončanja postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi. Taksenom tarifom – tarifni broj 1. Zakona o sudskim taksama (''Sl. glasnik RS'' br. 28/94....95/18), propisano je da se taksa u iznosu od 5.900,00 dinara plaća za tužbu prema vrednosti predmeta spora do 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome je pravnosnažna odluka doneta posle 31.05.2014. godine, i u kome je taksa na prvostepenu presudu određena u iznosu koji odgovara vrednosti predmeta spora do 100.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan preinačenja tužbe od 31.10.2011. godine, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Činjenica da je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka nije od uticaja na ocenu dozvoljenosti revizije, jer se član 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) na konkretni slučaj ne može primeniti, budući da je parnica pokrenuta pre 01.02.2012. godine.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić