Odgovornost države za neisplaćene zarade u preduzećima sa državnim kapitalom

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, na osnovu člana 404. ZPP, izjavila blagovremenu reviziju.

Tužena pobija presudu u obavezujućem delu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužene u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravnosnažnu presudu u delu koji se pobija revizijom tužene po članu 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Predmet spora je naknada štete koju pravni prethodnik tužilje, kao bivši zaposleni u „Koncern fabrike vagona Kraljevo“ AD Vagonogradnja DOO Kraljevo – u stečaju trpi, kao posledicu izostalog namirenja potraživanja iz radnog odnosa u postupku stečaja poslodavca. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4 St 1722/19 usvojen je prigovor predlagača AA iz ..., i utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Kraljevu St 48/15. Tužilja je supruga i zakonski naslednik sada pokojnog BB po pravnosnažnom rešenju Osnovnog suda u Kraljevu O 1962/2015 od 13.04.2016. godine. Suprug tužene bio je zaposlen u „Koncern fabrike vagona Kraljevo“ AD Vagonogradnja DOO Kraljevo nad kojim je 23.12.2015. godine otvoren stečajni postupak St 48/2015, koja je svoje potraživanje prijavila, a koje joj je priznato zaključkom o priznatim potraživanjima St 48/15 od 08.07.2016. godine, a pravna priroda potraživanja su neisplaćene zarade koje je svojim radom stekao suprug kod stečajnog dužnika. Iz liste priznatih i osporenih potraživanja utvrđeno je da je pokojni BB prijavio potraživanje u iznosu od 798.840,33 dinara, koje je stečajni dužnik stečajnom poveriocu priznao u celini u trećem isplatnom redu, u kome nije vršena isplata, a koje se odnosi na neisplaćene zarade po sporazumu za period od juna meseca 2012. godine do 04.04.2015. godine. Imovina stečajnog dužnika nije bila razdvojena od imovine ostalih privrednih društava u „Koncern fabrike vagona Kraljevo“ AD Vagonogradnja DOO Kraljevo, te je stečajni upravnik preduzeo sve pravne radnje u cilju utvrđivanja i razgraničenja imovine stečajnog dužnika, od čega zavisi prodaja nepokretne imovine stečajnog dužnika, a po donošenju rešenja o bankrotstvu od 30.05.2016. godine su izvršene prodaje pokretne imovine koje su bile uspešne i održavale su se putem javnog nadmetanja. „Vagonogradnja“ u stečaju pod poslovnim imenom „Koncern fabrike vagona Kraljevo“ AD Vagonogradnja DOO Kraljevo u stečaju osnovano je 10.09.1998. godine. Iz izveštaja Centralnog registra depo i kliring hartija od vrednosti AD utvrđeno je da je „Fabrika vagona Kraljevo“ AD u stečaju vlasništvo fizičkih lica 10,80973%, a u vlasništvu pravnih lica 89,19027%.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje prvostepeni sud, na osnovu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je usvojio postavljeni tužbeni zahtev za isplatu glavnice, sa zakonskom zateznom kamatom od dana otvaranja stečajnog postupka nad poslodavcem tužioca.

Drugostepeni sud, sa polazištem na navedenu materijalnopravnu odredbu, kao i odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda potvrđuje prvostepenu presudu u odnosu na glavno potraživanje i parnične troškove, a preinačuje u delu za isplatu zakonske zatezne kamate tako što odbija zahtev za vremenski period od otvaranja postupka stečaja do podnošenja tužbe u ovoj parnici.

Osnovano se revizijom tužene ukazuje da zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene sve bitne činjenice.

Na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine donet je zaključak, koji je dopunjen na sednici od 27.09.2019. godine, po kome Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Za postojanje odgovornosti tužene, u smislu navedenog zaključka neophodno je da je potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa nastalo u vreme kada je poslodavac poslovao društvenim kapitalom, odnosno kapitalom pod kontrolom države, koje činjenice u konkretnom slučaju nisu utvrđene na osnovu sadržine izvedenih dokaza. Konstatacija da je poslodavac tužioca pre otvaranja postupka stečaja bio u vlasništvu države nije potkrepljena sadržinom izvedenih dokaza. Iz utvrđenja prvostepenog suda, koje je drugostepeni sud uzeo za podlogu svoje odluke, proizilazi da je potraživanje tužioca priznato u stečajnom postupku u nominalnim iznosu od 798.840,33 dinara, ali nema podataka o tome od čega se ono sastoji. Ostalo je nerazjašnjeno da li priznate iznose čini samo glavnica ili i zakonska zatezna kamata obračunata do otvaranja postupka stečaja, te ukoliko je priznata i kamata da li je obračunata prostim procentnim računom ili konformnom metodom. Odlukom Ustavnog suda Uz 82/09 od 12.07.2012. godine, objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br 73 od 27.07.2012. godine, proglašena je neustavnom zakonska odredba o primeni komforne metode obračuna zakonske zatezne kamate, pa su navedene činjenice neophodne za ispitivanje pravilnosti materijalnog prava.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će utvrditi činjenice na koje je napred ukazano, te imati u vidu da je po napred navedenom zaključku Vrhovnog kasacionog suda za slučaj da je poslodavac tužioca poslovao privatnim kapitalom u vreme nastanka spornog potraživanja, za odgovornost tužene neophodno utvrđenje postojanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nemogućnosti naplate potraživanja. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ponovo odlučiti i o troškovima celog postupka u smislu člana 165. stav 4. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković