Odbacivanje zahteva za preispitivanje presude i zaštitu zakonitosti zbog nenadležnosti

Protiv navedenog dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci – protivtuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – drugi zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane odredbe zakona, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilaca - protivtuženih, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Nižestepeni sudovi su primenom odredbi člana 20, čl. 28. stav 4. i čl. 72. stav 2. i 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, zaključili da je osnovan protivtužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine održajem na južnom delu parcele broj .. KO ..., koji je nepravilnog oblika, a proteže se duž katastarske međe u merama i granicama bliže opisanim u stavu prvom izreke ovog obrazloženja. Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužioci - protivtuženi nisu dokazali da je otac tuženog - protivtužioca znao da zauzima deo susednog placa. Stoga, prema zaključku nižestepenih sudova, tuženi – protivtužilac je savesnom i nesmetanom državinom navedenog prostora preko 20 godina, u skladu sa odredbom čl. 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa stekao pravo svojine na delu kp. br. ..u napred opisanim merama i granicama. Iz navedenih razloga su nižestepeni sudovi pravnosnažno usvojili protivtužbeni zahtev i utvrdili da je tuženi – protivtužilac vlasnik po osnovu održaja južnog dela kp.br. .. KO ..., te obavezao tužioce - protivtužene da mu ovo pravo priznaju, dok je odbio tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su oni vlasnici po osnovu kupoprodaje opisanog dela parcele, te da sud obaveže tuženog - protivtužioca da sa navedenog dela ukloni ogradu od tvrdog materijala.

Razloge nižestepenih sudova, zasnovane na činjeničnim pojedinostima konkretnog slučaja, prihvata i revizijski sud. Nema potrebe da se pravno pitanje na koje se revizijom ukazuje raspravi kao pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Posebnom revizijom se ne ukazuje na postojanje neujednačene sudske prakse u istim ili sličnim činjeničnopravnim situacijama.

Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, usled pogrešne ocene dokaza, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. U delu revizije tužioca kojom se osporava odluka o troškovima postupka, Vrhovni sud ukazuje na to da je revizija takođe nedozvoljena, budući da se obračun troškova vrši u svakoj parnici pojedinačno i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Sudovi o troškovima odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku, kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova, te ni u ovom delu nisu ispunjeni uslovi za dozvoljenost revizije radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni ostali uslovi predviđeni članom 404. ZPP.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužilaca - protivtuženih u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude po tužbi iznosi 50.000,00 dinara, obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe – 09.10.2020. godine, a po protivtužbi 100.000,00 dinara, obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja protivtužbe – 31.03.2022. godine, to je ista očigledno ispod propisanog cenzusa iz citirane odredbe, pa sledi da revizija tužilaca - protivtuženih nije dozvoljena.

Stoga je primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković