Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu o sticanju bez osnova

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, samo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o obavezi tuženog da vrati tužiocu novčani iznos koji mu je u januaru 2018. godine uplaćen na tekući račun bez osnova i nije vraćen tužiocu, primenom pravila o sticanju bez osnova iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda u primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u reviziji tuženog, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse, kako se revizijom predlaže. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, te to ne može biti pitanje ocene dokaza kojom su obuhvaćene isprave i drugi dokazi izvedeni u postupku. Osporavanjem ocene dokaza osporava se u suštini utvrđeno činjenično stanje, a to ne može biti razlog ni za redovnu reviziju, prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 401. stav 1. ZPP. Navodi revizije delom se odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Ceneći razloge tuženog za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe člana 404. stav 1. ZPP da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 28.06.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 2.425.000.00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (kurs iznosio 1 EU/118,0810 RSD), odgovara dinarskoj protivrednosti 20.536,92 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković